Anna P. Čižik APČ - Srbija

Pančevka, a duša slovenska , zadojena umetnošću i nasleđem da semenom bude I klicu znanja prenosi. Rođena  pod  pritiskom predaka kojima je Marija Terezija kraljevnom bila i kult erotike prenela u amanet da osetom svojim draž kreiraju i iz svega  je, poput vina, upijaju.

Svest o lepoti slova, slovoslaganja u milozvučne forme pojanja dobija sa tri godine kada ulazi u avanturu nota i crteža i crta prva slova u precizne slike i kroz odrastanje ugrađuje suštinu u stihove.

Tom istinom i danas igra po snovima svojim te sanje opisuje i iluziju meko oslikava.

Ljubavi - poput muzike,  slikarstva, glagoljivog pojanja i negovanja misli  i duše samo dobijaju sa zrelošću na pitkosti i blagoslovu.

^{_{Svoju ljubav i umetnost poklanja bezrezervno, da tragovi vidljivim budu  mnogim posetiocima, prepoznatljive bogate duše Vojvođanske.}} 

_KOŠMAR

Neću ti pevati večeras..

ovaj lokal ume da uguši

želju u povoju.

Kamuflaža dimom

cerenje pijanih utrnulih usana

nestvarno verovanje u ČUDO

grčevito naprezanje

da se desi NOVO

magija privida oslobađa

još jedan buket promašaja.

Oseća se bazd

nataložene kisele nade

nekog ushita

štoi leluja poput mesečara

i hipnotiše posetioce

još nekim gutljajem ljubavi.

Groteska za šankom

nudi spas od umiranja,

na podijumu akviziteri ljubavi

podstiču sočni ushit trenutka..

žamor usporava puls..

oči užarene

nadanjem okvašene,

još po koji poklič zvuka stakla i

tečni eliksir za bludni poziv

deluje.

Noć guta sve

poput testa,

gusto neprobojno..

krici jenjavaju,

poraz izgubljenih

posustalih duša

što u kotlu  nadanja

vrelinom pune ispraznost dana,

bez glasa i grimasa

Neman guta sva kajanja,

i nemoć nesigurnih

treptanjem ogromnih

očiju straha..

vrisak lomi prostor..

Znojavo buđenje

grč u stomaku..

prekrasan dan

miluje  moje oko

da li sam živa?

NET ILUZIJA

Licem zaveden

a moje nije

maska  javom

žonglira

na slici

oči žare

nudi se čarolija

ne uživo, bez

sudara zvezda

da bunar iskušam

te misli bodljikave

i svi trikovi

iznenađenja

i  umne zasede

glagoljave simfonije

neurona erotskih

bez pardona

ostalo je samo fraza,

blaziran štit od

ako-se-ne -desi

nema-ni-poraza.

kao da je

jako važno

usna vrela

tela drhtaj

obećanja

za dve tone

ako duša

kiselm plodi

ni kadence

niti plime

u ustima

plak

džaba i ova

pesnička slika

zaorana čežnja

ljubavna prašina

kada smislenost

poraz ljubi

pred instant

prozivkom

libida

........

net majstorija

ljubavnih đakonija

emotivan pad

Tango po naški...( 1)

 /iz pisma prijatelju/

A što napusti akademiju crni sine? Sada bi bio visoki čimbenik kulturnog miljea i pozlaćene misli a ne tamo neka karika da ne kažem-Vlast, sto tumači maglu "Carevog novog odela" svima usred ciče zime.

Eh jado moja pravdoljubiva sklona perfekcionizmu vlastitog pogleda i bojenja sve u ljubav ( kada se oslobodiš stege dnevne dužnosti i vratiš obraz u svoje sopstvo, ono divno pevljivo neobojeno trivijalom po zahtevu šablona) možemo li

opstati takvi, čedni, sanjari u grotlu bezumlja i strahota?

Ne daju nam više "motike", kažu-nemate prava, usahle brazde..pa ni 'leba nema onda, a  sa time i ljubav kopni.

"Jedite kolače"...kako to reče ona francuska opajdara i licemerka M.Antoaneta, između dva reda okopavanja

posejane reči..

ma,mogu i palačinke pa da se gospodimo, iako ne piju metaforu poput 'leba, života našeg nasušnog.

A i ova pisaljka  kojom se emocije pišu nevidljivim tragom nešto zatupela .Na žalost iscurila nada iz penkala.

Nije da smo izgubljeni, još ne, iako srce pumpa  unatraške sve manje udaha ovozemaljskog.

Da ti rečem odakle sam-nemam ti ja pojma.

"Onomad" je Velika vladarica i svetska kurtizana sa nebrojeno dece i abortusa, koja je obožavala mlađahne oficire i poput bogomoljke "na kraju balade" sa prezirom i žarom najvceg krvnika čistila tragove svojeg ushita, e-TA i takva pošalje armadu slovenske krvce da čuva svoje granice od Turaka,a na ovijem prostorima , pa se to brate, namnožilo i vraćalo domovima,špaciralo amo-tamo, pa se i tamo množilo i izmešalo sačuvaj-te-bože  a svi čiste krvi..plemenite sa istorijskim nasleđem.

Čudo!

( A sve to istorija pisala i svi lepo zapisali -verziju za sebe!)

E bilo ih je i po Semberiji..u Sarajevu, B.Luci Prjedoru  što se može, s pravom tvrditi da življe otuda nije niko drugi do mešavina Slovena i slaviziranih starosedilaca po "malo" turcizmom zadojeni sloveni - kao i sve živo sa prostora gde je harala  armada raznih Paša   vekovima.

Tako da je Srbima, Bošnjacima a vala i  dugim narodima, između nebrojenih vojski i Rasplodna carica i kraljica Marija Terezija zakuvala čorbu porekla i čistote loze kojom se svi dičimo.Elem i gospoda Hrvati su u istom loncu, samo malce zaslepljeni čežnjivim ždrakanjem na Beč.

Nije mi jasno da li sam po Caričinim tragovima došla ili bih da pođem korenima ili su mi tragovi još dublje poneti u Carigrad putevima svile kao zametak za dobru emociju i iskonsko prizivanje božanskog? Elem, kako reče ona izlizana: Dom nije mesto već osećaj koji ti niko ne može oduzeti...to je čudno-gde me baciš ja se zakorenim, jer semenom jesam (kako mi to iskon naložio da nauk nosim i nauk podarujem ) pod uslovom da ima ogromne vode gde ću šaputati sa talasima i ribama pa i šoderom..namigivati suncu kroz treperenje i flert krošnji svoje vizure.

Akademiju nisam upisala jer me mladenački ego zeznuo ponosom na nedobijenu loptu "na prvu" to je slobodan duh leteo muzikom,ka poliranju misli i oštrenju reči .

Visina mene-nije važna, kao ni 35 i po broj obuce...niti malena šaka sklona čudima poput čarobnjaka.

Eto,  rekoh, onako potanko...ne sve, koliko je moglo da iscuri za ovu čašu vina večeras.

A o ljubavi neću, barem ovaj put

Zašto da te grebe pesak po očima iz cele Sahare, kada morem nisi?

A večeras  me Štulić baš nadžnjeva:

"Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem

 Deralo me sedam mora gorka kora ljute nevolje.

 To sto brodi ne mogu da prevale, covjek umije...

 Men' se duso od tebe ne rastaje...."

Aj u zdravlje!

Plodnik

Mogu to po vlastitoj želji

da složim vaše ha'lje

dzumle ostavljene da se mlatimo

i razbacane po deponiji svesti

da svakodnevno

smeće od klice odvajamo

pa da sabiramo

i množimo

sve spremni za kljucanje

štipa lepota zrnevlja

koju korenite utrobama

silinom tvorca okrutne istine

čistača dekadencije

spretnog lakrdijaša

cirkuske životne šatre

kanim se a sve me mrzi

pokret da osmislim

i zrnevlje podelim

lepše je kada to

muška ruka radi

makar se potom jurili

sa Ravijojlama i besnim psima

makar to ostao

pohod oplodnje

tek krvavi pokušaj

sve ste u pravu

i krivu Drinu ispraviste

i Spas nam udenuste

negde uvrh trepavica

poput blagog šašoljenja u nosu

reč Vaša

zanemoćala ptica rugalica

lukavica zavarava maglama

doji nemirom

da vrištimo željom

polja lavande utiskuje puteno

i utapa u mirisne pene

pa letimoooooooo

caklasta sapunica

šarenica

u kojoj Svet

veselo peva

i sve je božansko

kvocamo radost na dlanu

strahom ptice drhtalice

vec na pokret tek

prhnu jato

nebo  pomrači

zrno osta celo

/Msje, mazite našu lucidnost

makar Vam to bilo lakoćom/

Flert

Opominju

Revolt pa lagodnost

trzanje na plamen,

kada se ustukne na ivici

ili zamreš pred lepotom

kada plačeš i smeješ se od ushita

tihovanja stihovanja

kada se ušuškaš u mekotu

i baš-te-briga-jer-je-lepo,

na kratko i neoprezno

da se ne zakoreni navika

ustajalost da ne proguta

nameru i viziju promene

da gura i buni

i dariva korak džaba

bez da se prosi,

u hodu bez redova i gužv

ikuglica ruleta zastaje ispred nas

da drugi nam sanjaju snove

toliko da jesmo svesni

gde svaka iritacija podaruje život

bolji od mamljive opsene ugodnog

u toploj lokvi nemara

baš-me-briga-jer-tako-volim

poetika mislenog

ako me zavede

poželeću te