Darija Jovanović - Srbija

Trebalo bi da mi je ime Daria, ali su me zajebali u porodilištu i upisali mi "j", dakle - Darija. Prezime mi je Jovanović. Rođena 2. aprila, 1986te. Kad sam bila klinka, stalno mi je pucao kapilar u desnoj nozdrvi i jela sam malter. Osudjena na ožiljke sa leve strane.
Išla u nižu mužičku i i dan danas žalim što me ćale nije izmlatio kad sam odlučila da je posle 4 ipo godine napustim. U srednjoj sam pocela da duvanim i da se družim sa dečacima jer sam smatrala da je većina devojaka dosadna (i dalje stojim iza toga). Nakon srednje, upisujem višu za dizajn i završavam u roku jer sam inteligentna. Onda upisujem Tehnološki fakultet (jebem li ga što) i dan danas kuburim sa večitih desetak ispita i nije me briga. 
Volim narkomansku muziku, skupljam salvete, mirišljave papiriće i sličice poznatih faca. 
Zaljubljena u mozak Nikole Pejakovića.
Heroji - Dr. Protić, Jaganjac, Kale Gospodar Vremena, Jupiterijanac, Jaran (evo vam kujac obadvoma), Boško Drljić Gandor, Miša Mangup i Boća. I verovatno još neko koga ne mogu da se setim.
Počela da pišem pre 2, 3 godine, ne znam ni sama zašto ni kako. Ništa objavljeno. Pomalo slikam. Lenja. Užasno samokritična. Pogubljena.

 

 

Zabluda

 

Stojim i čekam te.
Moji prsti se grče polako i sigurno.
Propadam u taj sneg, 
ljubičast,
pomodreo od hladnoće.
Još 5 minuta.
Palim cigaretu.
Vreme tako brže prolazi.
Teram ga tako od sebe već mesecima.
Prošlo je 5 minuta.
Još uvek te nema.
Možda da te pozovem?
Prsti me toliko bole od zime
da ne mogu ni broj da ukucam.
I tako, dok te čekam,
pričam sa nepoznatim ljudima na stanici.
Otvaram njima dušu
i lažem ih.
Sebe sam odavno,
a tebe ne umem.
Pao je mrak.
Kad razmislim,
možda je bolje da se vratim tamo
odakle sam došla.
U svoj mali kompijuter.
Jer ti, očigledno nećes doći.
I onda se setim.
Pa nismo se ni dogovarali 
da se nađemo.

 

 

Samosažaljenje (kod frizera sam)

 

Kažu,
lako me je voleti.
Lako je voleti moje neobuzdane 
procvetale krajeve kose
koje ne volim da češljam.
I moje velike brze korake.
Lako je smejati se mom ironičnom
crnom humoru na svoj račun.
Pitaju se 
šta je to u mom radoznalom
pogledu u stranu.
O cemu razmišljam kada ćutim
i odjednom se ''zlobno'' nasmešim
ili bezobrazno pocrvenim.
Pitaju se
zašto se potom, iznenada
zatvorim u sebe,
iz histerije zapadnem u depresiju
i bez reči - odem.
Nema potrebe da se trude da me provale
jer ni ja samu sebe ne mogu.
I ne znam kako im uspeva 
da me tako olako vole.
A možda me i ne vole.
Možda je to samo osmeh sažaljenja
umesto blagog tapšanja podrške po ramenu.
Možda samo žele da mi poruče 
da je vreme da se ošišam i očešljam
i da usporim korake?
Ko zna.
Ja ne.

 

 

Prijatelji

 

Prilazite mi držeći se za ruke.
Smejete se. 
Pitate me kako sam, šta radim.
Ja počinjem da odgovaram
i onda me prekinete pričom
o vasem vikendu na Zlatiboru.
To bi trebalo da me zanima
i ja se, po pravilu, smejem

kiselo,
kao višnja.

Malopre ste šetali po keju.
Ti si kupilo hranu njenom psu
i svratio do marketa po origano
koji treba njenoj kevi.

Ja sam se jutros probudila
sa jakom glavoboljom.
Saplela se o stočić u hodniku
i ispružila se po podu.
Tek kad je prokljucala voda, 
shvatila da nemam kafu.
Nemam nikoga pored sebe,
izlazim uglavnom sama,
i tako.

Kažete da svratim kad imam vremena.
Ja lažem da hoću.
I muka mi je.
I dok odlazim, znam
da se ona okrenula
i užasno mi zavidela.
I stvarno poverovala da ću da svratim
samo da bi mi rekla 

da još uvek moje svršila

i da ne zna koju haljinu da obuče u subotu.

Ja sam se tek tada
nasmejala kako treba
jer znam da nikada neću 
postati tako dosadna kao vas dvoje.
I postala ponosna na tu
modricu od stočića
i na podočnjake ispod naočara.

 

 

Petar Pan I Lego kockica

 

Pre neku godinu sam srela jednu rodjaku.
Reče mi 
-kako si porasla,
ne bih te prepoznala!
postala si prava devojka, pogledaj se!
Kad smo se rastale, 
nastavila sam svojim izmišljenim putem
i susrela svoj odraz 
u izlogu prodavnice 
sa gradjevinskim materijalom.

Videla sam mršavo,
izmučeno stvorenje
sakriveno ispod kose
i velikih sunčanih naočara.
Videla sam stvorenje 
bez puta, bez odluka.
Stvorenje koje žuri
ni samo ne znajući gde.
Stvorenje koje troši, voli, hoda i misli
uzalud.

Videla sam nekoga ko prezire patetiku,
krišom priželjkivajući
da i sam bude takav.

Videla sam ludaka
u tri broja većoj muškoj kosulji
i prljavim patikama.
I zgubljenu lego kockicu.
Alisu u tudjoj Zemlji čuda.

Nastavljam da koračam
i zaustavljam se ispred fakulteta.
Bacim pogled unutra
i nastavljam dalje.

Okrećem broj mog Petra Pana.
-Alo Maki, budi se da mi otključas
pa se vrati u krevet. 
Ni danas neću da izadjem na ispit.
Ja ću da stavim kafu.

 

 

Obična ljubavna pesma

 

Volim te.
Toliko, da bih te pojela.
Kao što veštica nije Ivicu i Maricu.
Grickala bih te polako,
sa uživanjem,
ali te ne bih ubila pre toga.
Živog bih te pojela.
Šta ćes mi mrtav?

 

 

ja

 

nije me briga ako ovo neko čita.
nije me briga ni ako ne cčta.
jer ne obraćam se nikome.
postojim
a možda i ne
volim
vole me
ne volim 
i ne vole me
jednostavna sam
i komplikovana
pušim
pijem
smejem se
plačem
spavam
psujem
ujedam
vrištim

vodim ljubav

tucam se
kučka
ortak
nepouzdana
neodgovorna
vernik
ateista
nenadmašeni sanjar
okoreli realista
jebe mi se za tuđe mišljenje
zavisna od tuđeg mišljenja
nezrela

matora
inteliegntna
glupača
društvena
niko mi ne treba
patim
slamam srca
odbačena
odbacujem
poklanjam
ljubomorna
radoznala
nezainteresovana
sve znam
nemam pojma
kontradiktorna
bukvalista
crna i bela
crvena i zelena.
nije me briga ako ovo neko shvati.
nije me briga ni ako ne shvati.
jer ne obraćam se nikome.
to sam ja.

 

 

običan dan

 

-okej. ajd.
pritisnem crveno.

ti se nervira
š.

-zašto ne ziviš u ovom gradu?
...kupio bih ovo majke mi.
...proveri vrata.

i smešno je. sve mi je smešno.
opet.
i savršeno.

-marš bre, budalo jedna. hahaha
...mrzim da budem beskorisna.
...idi u pičku materinu.

sipam pivo. izlazim na terasu.
i nije mi ništa.

i slušala sam 
wish you were here.

 

 

Kolekcionar

 

Sećaš se onog običnog dana
kad si mi reko to što si mi reko
i kad sam te oterala tamo gde si ti
samog sebe video ako
ili-ili?

Tada sam htela sve da ti priznam.
Da priznam koliko me je zabolelo to
ili-ili.
I da su te moje reči
-idi tamo gde sam sebe teraš,
značile sve.
Znaćile su volim te i mrzim.
Idi i ne vraćaj se i ostani.
Oslikavale su moj bezgranični očaj
i besnu potrebu za još jednim minutom.

I kada si pojeo to pecivo,
zgužvao papir i
ostavio ga pored sudopere,
bacila sam pogled na gomilu smeća
u uglu.
Razmišljala o tome
kako definitivno treba da ga
izbacim iz stana.

I posle nekog vremena si ti reko
to što si reko
i ja sam ti odgovorila to što sam.

I otišo si.

I zaboravih da izbacim smeće.

Tvoj zgužvani papir mi se kezio
sa te glupe sudopere,
bacila sam ga u kesu
i plakala.

 

 

Nakon nekoliko dana

 

Ćutala sam i
s' vremena na vreme
pitala ili rekla nešto glupo.

"Šta, cigani su opet aktivni?
Igraju se Majkl Džordana."

Kidam krajeve kose.

"Što nekad ne budeš fin?"

 

 

Žmurke

 

Gledaš me zatvorenih očiju.

Ja nešto pričam, 

pomalo nepovezano.

 

Znam da si tu.

 

Sada bih istrčala na ulicu

da te tražim,

u kućnoj haljini.

 

E, opet pišem.

Ne mogu da verujem.

 

Ne znam šta sutra da obućem

kad idem da te vidim.

Ustvari, nije ni važno.

Ionako ćemo sedeti u mraku

i žmuriti.

 

3... 2... 1... Ti tražiš! 

 

 

06. 05.

 

ode i mesec.
bole me o
či.
fali jedna linija u notnom sistemu.
i moje omiljeno drvo se
osušilo i pocrnelo.

feniks bi da bude smrtan.
prosipa svoj pepeo.
voda iz bokala više nije tako plava
i ne boli me.

ne ćutim kao nekad.
sad je mnogo bučnije.

ljubav je sirotinja izmislila.
nek beži od mene jer
bogata sam.

šaljem svoj alter ego po harač.

kajsije odavno rastu pod zemljom
i ukusnije su nego ikad.

ljudi rade testove iz novina
da bi saznali jesu li
lepi ili ljubomorni,
a umreće od ružnoće.
umreće od prljavštine i groznice.

ulazim u svoj iglo da se ugrejem.

hladno je ispod sunca. 

 

 

 

Владина песма


чула се полако буде...
човече. па ја видим!
чујем спољашње гласове
(унутрашњи су увек ту.)
могу да осетим разне мирисе
па и бића и предмете
око мене.
ох,
трепавице су ми још дуже.
евидентно је да ми је неко
стављао маскару.
присећам се неких момената.
могу чак и да рамишљам.
џинке су закон.
 
 
 
 
 

 



http://cms.novapoetika.webnode.com