Gordana Jović

Rođena sam u Banatu, živim i radim u Novom Sadu. Udovica sam i imam dve ćerke, Radicu i Dragicu. Volim poeziju i u nasoj kući se oduvek čitalo. Pesme sam počela da pišem 2005. godine, po osećajima i emocijama u zavisnosti od toga kako se osećam. Veliki sam optimista i borac. Uživam u prirodi i njenim lepotama. Kod ljudi cenim kada osetim da su izgrađene ličnosti, a iznad svega kada su svoji. 

Tišinom dođi

Kao momenat
Kroz mene si prohujao...
Upalio vatru
Već dogorelu ...
Sveću
Za molitvu...
Da se molim,
U vatrenoj stihiji
Najdubljih ponora
Osećanja...
Opio srce
Bez leta
Željama pohote
Neizgovorene...
Da ostaneš
U paklu zanosa
Željno...

A, TI,
Haraš oblacima
Besciljnim...
Putevima nepoznatim...
I kad staneš na Tren,
Bežiš od straha Svog,
I ne prepoznaješ
Pogled  verni...

Iskorači hrabro,
Suoči se Sobom,
Nemoj ništa reći...
Tišinom,
Reci sve...
Ostavi nebu strahove,
Za slabiće prolazne...
Opravdanja nema,
trenutak beskonačnosti
Na dlanu je mom...
Ćuteći ga uzmi...

JER SLUČAJNO JE SVE!!!

2. Noćas...

Molim nebo,
U nedogled putokaza,
Da me svetlošću meseca,
zvezda vodilja,
Noćas,
Dovedu Tebi...
Da nečujno se zavucem,
U postelju tvoju,
toplotu srca uzmem,
dok anđeli igraju igru
U  snu...
Da te ukradem,
u ropstvu svojih misli,
Zarobim...
Moliti se,
Da se ne probudiš,
Jer ću sakriti lice,
Od stida pred tobom,
Zavuć    i se u pukotine,
Skrovišta duše,
Da ne čuješ
Pljuštanje uzdisaja...

Sa nečujnom lakoćom uzdaha,
Dodirnuću ti vrh usana,
Zamoliti,
Zvezdu vodilju,
Da me vrati,
Put nebom...

MOJIH MISLI



3. SLOBODA LJUBAVI

želim u ravan
S' bogovima,
Nek ljubav
Slobodno poteče,
prihvati je...

Uzmi dubinu duše,
protkanu nitima,
Želja...
Blago sakriveno,
U tajnom svetu,
cvet skoro uveli..
Žedan vode...

Napravi sliku
Ljubavi,
Prirodom naslikanu,
Vođenu mudracima,
Okrenutu suncu...

Miris naših tela,
sa mirisom trave,
Lišća,
Postelja pomesšana
zracima,
Kroz borovinu,
Žubor vode...

Uzmi ruke oko vrata,
drhtaj tela od dodira,
probudimo sve oko nas,
neka se dive ptice i gore..

U duhu bure,
Zaneseni,
koja nas drži..
U igri života...

Nek ljubav,
Slobodom
Vlada!

4. U VRTLOGU MUZIKE

Postiđeno pišem reči ove,
I sada,
muzika nadire,
U trenutku samoće,
Čujem je...

Da li je bila igra,
Moć mozga da je cuje,
I zabeleži..
Ili si bio "TI"
Govorom nota..?

Svejedno,
Muzikom si otvarao
Raj srca mog,
Zvucima prizivao,
Bludno telo,
U beskonačnost Tvoju!

Igrala sam,
Taktovima Tvojim,
Gospodaru moj,
Do iznemoglosti...

Misliš li,
Da sam te razumela!?
Ja putnica,
Drugačija umetnica!



5. ILUZIJA

BIO SI TRENUTAK,
KOJI SAM DOTAKLA,
BIO SI ILUZIJA,
NEOSTVARENA...

IŠLA S' TOBOM U VISINE.
MEĐU ZVEZDAMA,
JER SE SVE ZAPRAVO,
TAMO DEŠAVA.

SKROJEN, MOJIM MISLIMA,
BIO SI SVE MOJE.

ZVEZDA, KOJA ZA MENE SIJA
SUNCE, KOJE  ME MILUJE
MESEC, KOJI ME DODIRUJE,
A, NOC...
KAO NAJLEPŠI SAN,
USNULE LEPOTICE!

JUTRA SU BILA SNENA,
VESELA,
OKUPANA MISLIMA...

6. VOLIM KIŠU...

U sivilo dana,
Kapi kiše
Put lestvice
Ostavljaju
Mokre tragove
Sa željom da speru
Sivilo pogleda..
U igri sa vetrom
Linijama neobičnim
Najlepšeg mozaika
Skidaju mitove...
Kap jedna
Se igra...
Klizeći po prozoru
U vodopadu
Neobičnih linija
U padu...
S' pažnjom...

Tamo,
Na  drvetu
Dve  ptice pokisle
dodiruju kljunove
ljube se..

Želja iz mene
Kao vulkan...
Da me kiša miluje
Lice umije
Usne orosi...

Dok ne dođeš Ti
Probudiš sećanje
Pogleda...
Rastavljenih mokrih dodira
Našeg mora
Okupanog mehurićima
Prosutim tepihom
utkanih nitima prirode...

Pesak
Iz kog se diže
Valovita para
Raznolikih visina
Naših nogu...

Tvoja vlažna ruka
u mojoj kosi
poljubac izmešan slašću
Pripijena mokra majca
Upijena
Tvojim pogledom...

7. JESENJA LJUBAV

Sve su ljubavi letnje ili prolećne,
Ti si došao sa prvim jesenjim lišćem,
uneo vedrinu u sivilo dana i noći,
kada je sve žuto i tamno,
kada su kiše,
kada svi beže iza tamnih zavesa.

A Meni se tek tada pojavilo sunce,
izmamilo osmeh,
donelo sreću...
I Ruža je za mene procvetala.
ona crvena...
I ptice su se ljubile u letu,
I lišće je opadalo,
igralo,
dok se smešilo vetru...
koja kap kiše nam je ulepšavala trenutke,
da nas podseti, da je počela jesen,
Za MENE najlepša...

Zagrljeni u tankim šalovima,
nemirnim od vetra,
na trenutke su nam prekrivali lice,
pa i nisu nam smetali za naše poljupce.
Nisam znala, da je najlepše ljubiti se tada,
Kada vetar duva,
Kada kiša pada,
Kada lišće opada,
Kada cvrkut ptica čuješ, kao najlepšu muziku.

8. KAZNA

Ponoć je davno
Završila dan,
Neću više da ih brojim,
Pokušavam,
Mislima da ih spojim.

Vraćam se unazad,
Lomi me sećanje,
Sudi mi se,
Kazna,
Tvojih misli...
Polako, stiže me,..
U noćima osame,
Slike se ređaju
U nizu...

Gde sam pogrešila,
Nisam te razumela?
Savest, pratilac
Ne da mi mira
Uz mene je,
Sudi...

Dovoljno je biti rob
Svojih misli,
Kazna, sprovedena...
A Ti, oprosti...
Što te nisam razumela,
Zaljubljena sam i JA bila,
Slepo opijena...
Nosiću svoju kaznu,
Kao krst svoj,
Jer sam NAS ranila.

SADA,
Srce ko' santa leda,
Oči mutne gledaju,
Kroz tamu u setno nebo,
Taj sumor jadni,
Prazninu veliku.

9. RASTANAK

Ruke promrzle,
U vazduhu lebdi dah,
U hladnoj noći,
Kao dim cigarete se puši...
Vidim ti vrh pogleda,
U njemu,
Da više nisam tvoja.

Držiš mi u ruci, ruku
Stišćeš je jačinom sebe,
Ili se još nešto pitaš,
Pre nego zauvek odeš od mene.
A pitanje u vazduhu lebdi...
Gde je naša ljubav nestala,
Ili se samo na tren sakrila..!?


Još mi je ruka u tvojoj,
Vidim ti kroz suze, suzu,
Da li se to kaješ zbog nečega,
Ili se ne možeš odreći,
Da sam tvoja..?

Hoćeš da mi dotakneš lice,
Da li treba da ti obrišem suzu?
Kako se to rastaje,
Ako se dodiruje!?

Kao kipa dva u mestu stojimo,
Promrzli sa kapljicama u očima,
Sa rukama stisnutim u jednu.
Gledamo se nemo...

Mora jedan da bude jači,
Da odluči.
Kažem, idi...
Ne puštaš mi ruku,
Polako idem...

Samo nam se još prsti dodiruju,
Odlazim..

Kroz vetar čujem reči,
I danas  mi odzvanjaju,
Ja te još volim,
lepotice moja.


10. SLUČAJNI PARTNER

Da li smo to bili na istom tlu?
Dotakli nebo ljubavi,
U vrtlogu strasti plivali...
Mislili, da smo rođeni JEDNO.

Ništa nije smrtno,
Moglo da spreči,
Da osetim pogled Tvoj,
Kako me guta plamenom vatre.

Tvoje ruke,
Doticale su  moje korenje strasti,
Iz njih su nicali,
Najlepši cvetovi ljubavi.

A sada,
ta radost,
Kosom pokošena,
Dotiče srž bola...

Igramo li se to,
Izgubljeni?
Tražeći drugi jezik,        
Među stenama,
U bespuću...

A drugi će ćutati o nama...
Ostaće slike u priči,
Izbledela lica dva,
I sunce koje udara leđa,
Ti, uz Bogove,
Ja, izgubljena kota.