Jelena M. Ćirić - Češka

Rodila sam se '73., kad se raspolutio novembar, na desnoj obali Dunava, nedaleko od zidina Smederevskog utvrđenja.
Rasla i škole učila u srpskom Kumrovcu, studirala u glavnom srpskom gradu, na uglu Beogradske i ondašnjeg Bulevara revolucije, spremajući se za izricanje pravde.
A onda me jedan vreo avgust odveo daleko od zavičaja, u zlatni Prag, grad koji sada zovem svojim, opet na neke obale, ovog puta Vltave.
Poeziju odavno nosim u srcu, iako je prilično potiskuju najdraza bića koja u njemu stanuju - Marija, Tamara i Miroslav.

PRETPRAZNIČNA

Pakuješ poglede k'o  bombone
(a one slatke za sve pare !)
neću fanfare i trombone
hoću na kukove dukate stare !
 
Biraš s manirom suptilne teme
uvijaš požudu u stih od svile
džaba to, srećo, drugo je vreme
- ni dame nisu sto su bile !
 
Ti bi da udješ na glavna vrata
ili to mene oči varaju
šapnuću ti - jer mrak se hvata
- ta se vrata nogom otvaraju.
 
I još nešto ! ...
Da ne bude posle
da si pao
što nisi znao !
 
Nemoj tu ceo vek da vekuješ
jer led puca kad ne očekuješ -
po šavovima
pred lavovima
u rovovima
na splavovima
posred maestralnog cirkusa
u sred menstrualnog ciklusa
a struja je svuda provedena
i voda je zimi ledena ...
 
 Al' svet je naš !
 
... Jer ti me znaš
i jedini me
osvajaš
i - briga baš
za sav taj salaš
 
kurtoazni !



KANAL GRANDE

ostatkom snage
stežem 
vatrene obruče
u nepravilnim razmacima
pulsiram oko tebe ...
 
...  skoro da me plaši
ukočenost pogleda
iz kog se ništa ne čita
i svest
da ne želiš van
iz grotla tog vulkana
iz tog milosnog zarobljeništva
iz voda čudesnog kanala
čiji se gondolijeri
zaklinju
nad svetim knjigama
Oplodjenja
 
... svaki pokret
košta
pojačane želje
svaki uzdah
pomera granice
 
... uzdržanost se davno predala
 
ledi se užarena krv
od jačine krika
željeno bolnog
poznato divljeg
k'o posle ranjavanja ...
 
ostaje sladunjav ukus
na usnama
u porama ...
i bol u butinama ...
 
... skoro da mrzim
dolazeću nirvanu
 
...



BEG

Smisli plan

za noć il' dan.

I uzmi me
na dlan,
u san.

I vodi me
u Han il' Kan.

I budi mi
na noć il' dan

Petar Pan,
il' Sandokan,
il' Crven ban.

Aman !

JUTRO POSLE

Plava ti zora
vezala kravatu
oko žila
na volovskom vratu
i srebrnu sjajnu iglu
s filigranskom posvetom
na grudi zatakla,
da pogled od stakla
zakopča
 
Sašilo ti jutro
košulju po meri,
belu
kao nevinost u zenitu,
strogu kao zakletva Titu,
i pantalone
peglane na ivicu,
oštru kao
kritika u nedoba
 
Poslalo  te  svitanje
u dan
sa uljem u kosi
i  šalom sto se nosi
ukoso,
cipelama  leštenim
do sjaja
i trenčkotom
modernim do jaja
 
Ostao je vazduh
lepljiv od ljubavi,
ostala žudnja
što miriše
na 'Trussardi'
i ja,
da posle
uzdaha na mansardi,
dosanjam noć
 
da dogužvam pamuk
topao od tela,
uštirkan znojem
ljubavnog posela,
izvezen ornamentima
prepariranog semena,
koje je svoju šansu
za oplođenje
noćas propustilo,
da odlučim
hoću li
mislima
dosvirati
noćašnju sonatu
ili prstima
jutarnju tokatu
napisati
sama.

MOLIM TE

 Učini mi ...
 
... dovoljan je potez
da raspustiš šnir
tu na mojim leđima
i prospeš  svo biserje
 
koje i tako Tebi pripada.
 
... Dovoljan je dah
da raspiriš ognjište
i održiš u životu
svu čeljad musavu
 
na pragu koji je i tako Tvoj.
 
... Dovoljno je da spustiš ruku
niz saten butina
i pokupiš žar
pre nego se pretvori u dim
 
koji će i tako kroz Tvoju lulu otići.
 
 ... Pomozi mi,
a ja ću te bogato nagraditi.



BEZ DAHA

Milujem ti pogled,
ljubim vrhove prstiju
lepljive od slatke požude,
začikavam senke
u podnožju tvojih trepavica,
dok vetar diže haljinu
do želja
do zvezda
do ludila
šapućem
da cu te voleti
zauvek ...
 
Razgolićuješ me pogledom,
kidaš tanku mrežu
crnog najlona
pod bedrima uzdrhtalim od vreline,
gutaš svaki zalogaj
mojih zarobljenih uzdaha
bez escajga
bez žvakanja
bez vina
i kažeš
da se neće ponoviti
da je to samo
sad ...
 
... A znaš da bih neke sate vekovima živela.



ŽAR

izvukla sam šnalu
zabacila glavu
i samo te ovlaš željom dotakla
obasjana plamenom Pakla
namignula
 
prosula se svila u noć
pukla belina sa ramena
rašila se haljina
crvena
 
kao žar
kao nar
kao plamen
kao kamen
vulkanski
kao Marlboro
kao Ferrari
kao bećari
sto se vina napiju
crvenog
 
crvenim usnama
žigosem ti grudi
crvena zora
da me s tobom budi
plaćam
 
    jer volim crveno
         i volim sneno
                     divlje
                  i  življe
                  istinski
                    lažno
                   nežno
                i snažno
           i nije važno
što su baš oni dani
 
          volim crveno
                i okićeno
              i založeno
            i raspaljeno
                    svileno
                   vuneno
                       zrelo
                 i semeno
 
      i barem dvaput