Miloš Marinović

Miloš Marinović rođen je 1971. godine u Nišu, Srbija. Diplomirao je i
magistrirao na Elektronskom fakultetu u Nišu. Do sada je objavio
četiri zbirke poezije: Anđeo u očima senki (1992.), Samo za nju
(1993.), Uspavanka za Maju M. (1995.) i Da tebe nema (2010).

Pronalazač

Da ne postoji
Izmislio bih brod
Kojim bi dvoje sami mogli
Da oplove sva mora
Sve okeane
Sva jezera i sve reke
Sa jedrom
Koje bi moglo da uhvati dovoljno vetra
Da se stigne do kraja sveta
Koje bi moglo da uhvati dovoljno snova
Da se može sanjati otvorenih očiju
Do kraja života
Da ne postoji
Izmislio bih bicikl
Za dvoje
Kojim bi bilo moguće voziti
Svim putevima
I uvek zastati tamo gde počinje proleće
Da ne postoji
Izmislio bih balon
Sa dovoljno mesta u korpi
Samo za dvoje
Kojim bi bilo moguće poleteti visoko
Rashladiti šampanjac u oblacima
I sa čašom u ruci
Nazdraviti celom svetu
Čekajući izlazak sunca
Da ne postoji
Izmislio bih ulicu
Dovoljno široku za dvoje
Kojom bi prošetali jedno kraj drugog
Držeći se za ruke
Da ne postoji
Izmislio bih jastuk
Za rat udvoje
Za šaputanje udvoje
Za spavanje udvoje
I za buđenje udvoje
Da ne postoji
Izmislio bih poljubac za dvoje
Onaj koji ume da zaustavi dah
Koji ume da zaustavi vreme
Koji učini da srce počne da kuca
Brzinom većom od brzine svetlosti
Da ne postoji
Izmislio bih ljubav
Samo za nas
Dvoje.

----------------------------------------

Maskenbal

Sa maskom satkanom
Od latica ruža
I ponekim trnom
Od ukusa kiše
Kiselog voća i slatkog vina
Rascvetane mladosti
Od bezbroj osmeha
I ponekom suzom
Od bezbojne duge
Iskrene laži
Bezbrižne brige
I odane prevare
Originalne kopije
Dvoličnosti u poverenju
Otkrivene tajne
Kukavičke hrabrosti
Od divljenja
I prosečnosti
Uvek bih te prepoznao prerušenu
Ljubavi
Među beskonačno drugih.

----------------------------------------

Zarobljenik

Tako nestvarne
Njene oči
Koje su me iznenadile

Tako nedvosmislen
Njen osmeh
Koji mi je naredio da stanem

Tako neoprezan
Ja
Koji sam dozvolio
Da me zarobi njena ljubav.

-----------------------------------

Led

Pokušaj da pogledom otopiš led
Na Južnom polu
Pokušaj
Ma koliko ti se to činilo
Nemogućim

Pokušaj da osmehom otopiš led
Na Severnom polu
Pokušaj još upornije nego prvi put
Ma koliko ti se to činilo
Uzaludnim

Upotrebi i pogled i osmeh
Pokušaj kao nikada pre
Da otopiš led
Sa njenog srca
Ma koliko ti se to činilo
Nedostižnim.

------------------------------------------

Visoko i daleko

Da želiš da pričaš
Slušao bih
Da želiš da ćutiš
Ćutao bih sa tobom
Da ti je hladno
Nagovorio bih sunce
Da sija samo za tebe
Da ti je vruće
Zamolio bih vetar
Da te uzme za ruku
Da želiš da razumem
Razumeo bih
Deo koji nedostaje
Da bi bila sasvim srećna
Našao bih
I kada nisi u pravu
Popustio bih
Da si visoko
Poleteo bih
Da si daleko
Došao bih
Dok ne shvatiš da sam ja
Onaj koga tražiš sve ovo vreme
Čekao bih
I da me ne pitaš da li te volim
Priznao bih
Da nisam tvoj
Postao bih.