Mladen Ivanović - Srbija

 Зовем се Младен Ивановић. Ученик сам I-5 разреда Гимназије  „Бора Станковић“ у Нишу. Рођен сам 29.6.1995.год. у Нишу.Одличан сам ученик и подједнако заинтересован за све предмете. Међутим, моја љубав и страст су поезија и сликање. Са писањем песама почео сам у другом разреду основне школе и у тој области имам престижне награде.

   На књижевном конкурсу из области литерарног стваралаштва на тему „Тесла или трагање за светлошћу“ која је организовала Градска општина Медијана 10.10.2006., поводом 150 година од рођења Николе Тесле, освојио сам трећу награду са песмом „Прометеј српског рода“ коју су ми лично уручили генетичар светског гласа господин Павловић и председник Општине Медијана, господин Ћирковић.

    Са истом песмом сам на конкурсу Електропривреде Србије под називом „Тесла – бајка о струји“, у конкуренцији од 2200 радова, освојио прву награду, новембра 2006. године. Награда ми је уручена у свечаној сали пословне зграде Привредног друштва ХЕ Ђердап у Кладову,08.12.2006.год.

     24.02.2007. године, освојио сам трећу награду на конкурсу које је организовало Коло српских сестара Епархије Бачке и Одбор за веронауку Епархије Бачке под називом „Светосавље и наше доба“  посвећен животу и делу Николе Тесле. Награда ми је тим пре дража што сам био у конкуренцији са 485 литерарних радова ученика основних и средњих школа Републике Србије и Републике Српске. Награда ми је додељена у ЕТШ „Михајло Пупин“, у Новом Саду, а лично ми је уручио председник Општине у Новом Саду.

     29.04.2007.год. на књижевном конкурсу Песничких сусретa“Веснино пролеће” освојио сам друго место,за песму “Игра сунца”.Та награда била ми је посебно драга, јер ми је награду доделила и била члан жирија наша истакнута глумица Ивана Жигон.

        14.јуна 2007.год.Црвени крст ме награђује првом наградом за песму» Крв живот значи».Награда је била летовање у одмаралишту Црвеног крста у Баошићима.

      Те исте године,13.10. добио сам похвалу на данима дечје поезије и прозе “Драгинац 2007”.

       Октобар,2007.год.био је веома успешан за моје литерарно стваралаштво,јер сам за песму”Галеникино царство” награђен првом наградом од стране Галенике  а.д. Додела награда била је у позоришту Магделијанум у Земуну.    

     “Енергија и природа моји пријатељи” је тема литерарног конкурса,који је расписала Електропривреда Србије и за коју сам награђен првом наградом.Додела награда била је у Врању,07.12.2007.год.

За песму”Химна хришћанства “на 4.дечјем Васкршњем сабору,који се одржао 28-29.априла 2008.год. у Бањи Врујци,освоји сам прву награду.

     На  београдском фестивалу писаца за децу”Витезовo пролеће”,10,маја 2008.год.добио сам специјалну награду за песму “Косово је срце Србије”.Taj фестивал памтићу по томе што сам био гост на слави код чувеног дечјег песника Недељка Попадића   у друштву Добрице Ерића.

     На IX Међународном фестивалу дечјег стваралаштва”Деца у Лужници” ,16.маја 2008.год,добио сам трећу награду за песму “Ђаци пешаци.”

     Тог истог дана награђен сам од стране Пролом бање за песму” Ђавоља варош- светско чудо природе” седмодневним боравком у њиховом хотелу.

     24.маја 2008.год. на “Дечјем еколошком фестивалу” био сам похваљен за песму “Химна еколошког фестивала.”

      И још једном Електропривреда Србије награђује ме првом наградом,06.06.2008.год. за песму “Електрика наших срца “,која ми је додељена у Вучју.

     07.јуна 2008.год.на 12 међународном дечјем песничком маратону,који се одржао у Суботици освоји сам трећу награду.

    14.јуна.2008.год.награђен сам првом наградом од стране Црвеног крста за песму “Крв живот значи”.

     На четвртом Међународном конкурсу“Матерња мелодија и образовање”,”Пријатељи деце Војводине” доделили су ми другу награду за песму “Непокорна си земљо моја”,28.јуна 2008.год.Нагласићу да је председник жирија био Перо Зубац.

      Међу задњима, у низу је похвала за Дане дечје поезије и прозе “Драгинац 2008.” која ми је додељена 11.10.2008.

     После ове похвале долази још једна похвала нa Mедијана фестивалу дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу,новембра 2008.

    17.11. ове године на  XXII међународном фестивалу дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу “Сусрети под старом маслином “ у Бару,освојио сам прву награду.

    После тога следи трећа награда на Априлилијади,01.04.2009.год.

    Ево ме и на додели прве републичке награде за песму «Библиотека је супер место» дана 2.04.2009.год. у Нишу.

     11.05.2009. освопјио сам прво место на литерарном конкурсу за неговање традиција ослободилачких ратова.

      Затим,10.05.2009.год.добијам поново награду на 7.београдском фестивалу писаца за децу Витез и тада са Недељком Попадићем учествујем као специјалан гост на Жикиној шареници са песмом «Имам идеју да променим Србију».

       На Еколошком фестивалу у Сокобањи освајам поново прву републичку награду за песму «Моја планета је моја кућа».

     29.05.2009.год. освојио сам трећу републичку награду у Лозници поводом дана даваоца крви за песму «Крв живот значи».

     Већ,колико сутра дан 30.05.2009.год. у Коларима освајам прво место на 37.смотри литерарног стваралаштва «Извор живе речи».

        За мене свакако најзначајнија награда до сада била је ЗЛАТНА ПЕСНИЧКА ПОВЕЉА И ЗЛАТНИ ПЕСНИЧКИ ПРСТЕН на двадесетом фестивалу песника, које сам добио на Палићу 13.06.2009.год.за песму «Непокорна си земљо моја».Да посебно нагласим да сам ја једино дете које је од постојања фестивала добило награду овакве врсте.

     И то није све,јер 14.06.2009.год. освајам поново прво место на конкурсу «Крв живот значи» који ми је доделио Црвени крст Ниш.

     У Новом Саду сам такође,28.06.2009.год. освојио прву награду на петом међународном конкурсу «Матерња мелодија и образовање».

     После Палића,десило се за мене још једно чудо,јер сам 25.09.2009.год. био

такође позван на 20.међународну манифестацију «Рудничка врела» која су се одржала у Горњем Милановцу и где сам  и где сам такође био једино дете које је до сада учествовало.

      Био сам најмлађи учесник на међународном фестивалу песника под називом «Мелничке вечери» који се одржао 2.3. и 4.10. у Софији.

     Затим,следе још многе награде,како из области поезије,тако и из техничког образовања и математике. Два пута сам добио награду града Ниша,коју ми је уручио градоначелник.

      Такође сам радио у новинарској секцији у својој основној школи,а и сада активно радим у гимназији. Као круна свега проглашен сам учеником генерације 95 у својој основној школи „Цар Константин“ у Нишу.

     Активан сам члан Ђачког парламента.

ГОСПОДЕ, ОТВОРИ ВРАТА ДУШЕ МОЈЕ

Питаш,господе на планети увреда како време протиче?

Док руке џелата тестеру воде,срце им кроз сузе виче.

Прођи ноћу кроз улице и чућеш како тротоари  цвиле.

Некад су их у зору чистиле поносите виле.

Отимају бисере-горке  сузе  преостају!

Али,не дам им веру ,не дам ни квадрат у рају!

Отимају злато- суво лишће преостаје!

И душу им не дам, уз карактер им  не пристаје!

Ал  чијем царству да се повинује моја детиња снага?

Док је Запад клеветао,издајом је Исток постајо вага.

Зато не дам ни Запад  ни Исток да замуте моју бистру воду,

Уз твоју помоћ,Господе,сачуваћемо крсну славу и Слободу!

У свакој српској кући слави се дан пун светог сјаја.

Господе, помилуј и отвори нам врата рајa!

Крсна је слава,свети хришћански дан.

Господе,помилуј и сачувај нам миран сан!

И није то само мој глас који моли и пева,

Већ сваки  нејаки глас у хришћанској  молитви сазрева.                                                   

Гомила других гласова из срца се диже,

с  вером у љубав и  Бога ми смо један другом ближе.

Молитву,Господе ,прими целог рода свог:

Да помажемо и праштамо, јер уз нас је Бог.

Да сачувамо главе- док око нас ничу Ћеле-куле,                                      

Да верујемо у себе- док у нас сумњају душе труле.                

ГОСПОДЕ, ОТВОРИ ШИРОМ ВРАТА ДУШЕ МОЈЕ,

ДА У ЊУ УШЕТАЈУ СВЕ ВРЛИНЕ И СНАГЕ ТВОЈЕ:

ДА ВОЛИМ,ПОМАЖЕМ,ОПРАШТАМ И ДАМ,

ДА ДЕЛИМ КАП ВОДЕ, А ХЛЕБ НИКАД НЕ ПОЈЕДЕМ САМ.

ГОСПОДЕ,ОТВОРИ ШИРОМ ВРАТА ДУШЕ МОЈЕ,

ДА У ЊУ УШЕТАЈУ СВЕ ВРЛИНЕ И СНАГЕ ТВОЈЕ:

ДА УЧИНИМ,ОБРАДУЈЕМ,НАХРАНИМ  И НАПОЈИМ,

НЕ ОТИМАМ ТУЂЕ И  ДА СЕ ПОНОСИМ РОДОМ СВОЈИМ.

НАУЧИ МЕ ДА ЖИВИМ КО ТИ,ПРОСТО И МУДРО,АЛ ВЕЧНО,

ДА НЕ ЛУТАМ,НЕ ПОСРЋЕМ,ВЕЋ ОДЛУКЕ ДОНОСИМ ПАМЕТНО И ТЕЧНО,

ДА ГЛЕДАМ У НЕБО,ТЕБИ СЕ МОЛИМ И ПРАТИМ СИГНАЛЕ ТВОЈЕ.

ГОСПОДЕ,ОТВОРИ ШИРОМ ВРАТА ДУШЕ МОЈЕ!

ИМАМ ИДЕЈУ ДА ПРОМЕНИМ СРБИЈУ

 «ИМАМ ИДЕЈУ ДА ПРОМЕНИМ СРБИЈУ,

НЕ ДАМ НЕЗНАЊЕМ ДА ЈЕ УБИЈУ!»

У помоћ ћу позвати Доситеја и Вука,

требаће ми Теслин ум и Аласова рука.

Оптимизам Милеве  Ајнштајн светлеће у мраку

док са Панчићеве оморике отерам свраку,

чим крене Андрићева да глуми дела,

Нобелова дела без Нушићевих одела.

И зато,на сваком ћошку градићемо библиотеке,

Нека од знања набујају главе ко пролећне реке.

Затвараћемо  биртије и кладионице,

Опремаћемо школе и учионице.

Велико знање српско дете ће да кити,

И не само да кити,већ и од мрака да штити.

Добро јутро  Србији  уз књигу -  Сваки дан сунчан дан!

Добро вече Србији  уз књигу - Свака ноћ миран сан!

Лака вам ноћ српски одрасли свете,

ево,рећи ће вам нешто једно српско  дете:

школа је веома богато место,

зато скупа,ту навраћајмо често!

Школа је супер место за једног српског дечака.

Ово је кућица коју воли и  ромска главица свака.

Ово је оаза лепоте и за  мађарско и бугарско дете.

ЗАТО ГРАДИ НАМ ШКОЛЕ,ОДРАСЛИ  СРПСКИ СВЕТЕ!

А  МИ ЋЕМО ЗНАЊЕ ИЗ КЊИГА ДА  БЕРЕМО,

ЗНАЊЕМ  ДО КОСМОСА ДА СЕ ВЕРЕМО!

Србија ће постати нова Нојева барка,

јака ко топуз краљевића Марка,

мудра ко  ризница Вукових дела,

обучена у раскошна ,свечана одела

са златним ореолом око главе.

Србију ће ко свеца да спомињу и славе.

«ИМАМ ИДЕЈУ ДА ПРОМЕНИМ СРБИЈУ,

НЕ ДАМ НЕЗНАЊЕМ ДА ЈЕ УБИЈУ!»

СУНЦЕ БОЉЕ ПРИЈА КАДА МАЊЕ СИЈА

Посвећено деци оболелој од рака

Певала авет истини у мраку,

у колевци сивих,мемљивих, снова.

Сејала је ледену реч сваку,                                               

бојила јутра чемерна,а нова.

Колевка цветна насред срца,

под колевком златник закопан.

У колевци стотину брига грца,

Гаси се живот као сан.

А  десет прстију као да гуде,

уваљени у постељу као у ноте.

Они би јутром звездама да суде,

да буду део небеске доброте.

Колевка њише,њише,њише,

Тако сетно,а тако моћнo.

Авет би хтела више,више,више,

да заустави колевку у шапутањe ноћнo.

Руше се стубови који живот држе,

кроз прозор сунце лагано главу диже,

нежна колевка ћути све брже,

авет у  њену  постељу стиже.

И тако у круг,у круг,у круг,

сваке ноћи одигра  авет стотину кола,

ко веште руке кад приону на плуг,

све док зора не такне их  до бола.

А  болне душе  ко отвотене шкољке у мору,

к о капљице горког сока у пехару тишине,

диве се здравима што поздрављају зору,

и њима дарују део небеске силине.

Колевке,колевке,колевке,

те колевке тако сиве, а тако моћне.

Колевке ко оловке,оловке,оловке,

исписују мемоаре у сате ноћне.

Страх од гомиле неуких руку,

Руке,руке,руке...

Што по болном теку туку,

Муке,муке,муке..

Облаци у круг,у круг ко власи седе                                         

и прича сачувана за небески бал.                                            

Зрачак наде свака зора преде,                                                  

јер живот је чудо,живот је карневал.-  

И док сунце небом срамежљиво гази,

ми певамо из срца по обећаној стази:

«СУНЦЕ БОЉЕ ПРИЈА ,КАДА МАЊЕ СИЈА!                    

АЛ  ВАЖНО ЈЕ ДА СИЈА,СИЈА,СИЈА!»