Nina Obradović - Srbija

Е сад, шта бих рекла о себи.... зовем се Јасмина – званично и у документима, али више волем надимак Нина, а презивам Обрадовић. Рођена сам у Новом Саду где и живим и радим као м/учитељица. Поезију волем да читам, а од скора је и пишем или бар покушавам. Ето толико од „мале, плаве, дебеле па румене“ Сосе.

СТАРА ХАЉИНA

Обукла сам је поново

јесте да је исцепана

и сва у ритама

али још увек ми лепо стоји

Обукла сам је поново

не бих ли осетила

да сам још увек некоме

лепа и потребна

Мољци туге су је нагризали

жутило чежње се појавило

остале су само тракице жеља

да сакрију ову голотињу

моје потребе за тобом

Стидим је се и срам ме је

све се види испод ње

али обукла сам је

јер она је ја

љубави моје хаљина

ОСУЂЕН НА ЉУБАВ

Повез преко очију

као богиња правде

ћу завезати и

Јустиција од двеју мене

постати која у

праведност и закон поретка

још увек слепо верује

Теби ћу да судим и

сваки узалудни покушај

лажне љубави ћеш да платиш

сваку лаж ћу да ти вагом мерим

и сваку следећу мачем да сечем

па да видим како ћеш онда

искреност своју да представиш

Ти

окупатору мисли

лопове нежности

џелату среће

што даш па узмеш

харамбашо таме

у којој чежњом владаш

и у том мраку очију мојих

сијаш најнежнијом речју

ПАСТОРАЛНА

Остави фрулицу и градске овчице

Које си до сад музиком мамио

Допусти да будем твоја Сиринa

Наћи ћемо неко Locus Amoenus

У овој равници плодној

Да плодиш своје мисли

Као Вергилије ил' Петрарка

Претачеш у симфонију дела

Тристан и Изолда да позавиде

Кад заиграм као Пикова дама

Освојим те заносним покретима

Па уложиш све што имаш

У музику природе што свира

Бетовенову Пасторалу

и будеш

Страствени пастир љубави наше

С ТОБОМ МИ СЕ

  Како ми се с тобом

           Сада љуби

     Просто бих се

Опет заљубила

    Па да ми пролеће

       Овог лета

         Буде најлепше

     Како ми се с тобом

           Сада лети

    Полетимо од земље

 Да се не одвајамо

     Па да високо

       Негде пред зваздама

         Пољубим те

          Онако поштено

     Како ми се с тобом

         Сада милује

    Од милине да се топим

 А не истопим

       Па да ми врелина

         Пре лета дође

           Целом мене

             Завлада пожуда

УФРЉАЋУ ТЕ МЕДОМ

Ти си моја тајна,

Ником те још нисам рекла. 

Тајна натопљена

Оријенталним мелемима,

Умотана у газу

И чувана на једном

Само мени познатом месту.

Кад те пожелим

Одмотам те

И....?

Жеља се распрши,

На паранпарчад! 

Шта си ти?

Илузија? 

Е па нећеш бити моја илузија,

Не звала се ја Нина!

Уфрљаћу те медом,

Побацати на тебе

Све своје жеље,

Па да видим како ћеш под теретом

Љубави моја,

Ићи даље.

А не!

Неће то бити ропство.

Знам да си то помислио.

Не!

То је налик слатком прожимању тобом.

И тако,

Уфрљеног медом

Да ти се приближим,

Слатко се улепим тобом,

И мирисе и сокове твоје

За себе задржим. 

А ти?

Ти ћеш,

Ето,

Бити сладак

Тако уфрљен.

ИНВАЛИД У ГЛАВИ

      Шалтерске службе администрације наше је место где или ојачаш живце или их потпуно изгубиш.

     Јутрос у реду за израду возачке дозволе у ГЛАВНОЈ станици наше милиције, дођох и пре радног им времена, јер речено ми прошли пут тако. Веле људи: - "Дођи раније да се упишеш на неки списак и стигнеш на ред".

     Елем, одем ти ја, као што рекох и пре. Кад тамо списак већ састављен.

Када?

Ноћас!

Кажу: -"Неко је синоћ узео папир, ставио себе првог на списак, седео целу ноћ и дописивао како је ко стизао, до јутрос".  А не зна се кад је и како до шалтерске службе списак доспео!

Труднице и инвалиди имају предност.

Како нисам ни једно ни друго (иако за ово друго више нисам потпуно сигурна), остадох без свог реда.

Савет сам добила: - "Дођи у по ноћи, узми папир и прави списак, седи и чекај".

Е па нека иду они у лепу њихову!

Тачно ћу прво

Да одем у клинику

За естетику

Потписати да ми

Ампутирају

Мозга половину

Надоместе на груди и усне

На основу тога

Добићу потврду

Са печатом и потписом

И пријавити се следећи пут

Као таква

Преко реда

Са дијагнозом

Инвалида у глави!