Maja Delesendro

 Rođena je u Beogradu 08.05.1966. Po struci je specijalni pedagog. Radi sa decom od završetka fakulteta. Bila je urednik u časopisu „LILI“ i radi na novom časopisu za decu. Autor je pesama na CD-u „Divan dan“ namenjen deci. Uporedo piše i poeziju namenjenu odraslima. Pesma „Od Vetra i Vina“ bila je jedna od nagrađenih na konkursu „Tragovi na pesku“ i objavljena u istoimenoj ediciji književnog ateljea „Mirić“, (2009.). Objavila je zbirku poezije pod imenom“ Od Vetra i Vina“ 2010.

 

Ja sam tvoj put

 

Ja sam tvoj put

kojim si krenuo,

nemirno more

i vetar u jedrima,

moj ti je pogled

dušu natopio,

a osmeh sakrio

duboko u nedrima.

 

Tim putem si išao,

padao, dizao,

urlao, plakao,

do zvezda stizao.

Oslepeo od straha

da ćeš se izgubiti,

nisi prestao

sebi suditi!

 

Danju sakriven

od samog sebe,

strpljivo si čekao

zavesu noći.

A ja sam suzama

pisala znake

i bila sigurna

da ćeš doći.

 

Moj lik i dalje

na tvom jedru spava,

tvoje daleke obale

oko moje spaja,

ja sam tvoj usud

tvoja slika Raja,

ruka što te vodi

na putu bez kraja!

 

 

Ti

 

Ti,

daleka,

od paučine slutnji

izatkana,

nedodirnuta,

neosvojena,

njegovim uzdahom

omedjena,

negde izmedju

jave i sna,

sakrivena

u uglu njegovih

trepavica,

skoro kao zenica,

utisnuta

u korenje

njegovog sećanja ...

 

Pa ipak...

 

Daleka,

nedosanjana,

tihim šapatom tela

razgolićena,

kao misao

zabeležena,

možda

izmišljena

kao bajka,

kao priča

nedovršena,

bez spokoja

u venama ...

 

Bremenita

njegovim suzama,

rodićeš tugu

očiju plavih

bez treptaja,

sa senkom velikom

kao planina,

kao svet,

bez uzdaha

i nesreća.

 

Ti,

daleka,

sa osmehom što žari,

sa bedrima

o koje se otimaju Bogovi

i nedrima

što vojske pokreće

vekovima,

tako malena,

za dlan njegov

dovoljna ...

 

Ustani

i bori se...

Uzmi sve što ti pripada

bez kajanja,

bez straha,

bez pitanja ...

 

Sa Severom u jedrima

 

Sa Severnim vetrom

raspetim među prstima

ona stoji

i prkosi zaboravu.

Divlje ledne reke

je ukrotila u rukama

visoko podignutim

ka sumornom nebu

Skandinavije.

Vatrom svog crnog oka

pali novo Sunce

visoko iznad lednika

ove zemlje ničije.

Okovana u vremenu

sopstvenim snovima

ostala je da sačeka

Veliki talas,

što donosi brodove

ukotvljene u njegovim očima.

 

Ako ikada prođete Severom

ugledaćete lik njen

uklesan u stenu

bezvremenu,

kao znak

kao opomenu...

 

Pečat života

 

U životu svakom čovek put svoj traži

I često polazi od samoga sebe,

ja sam svoj put prepoznala davno

Put što me je pravo odveo do tebe.

 

Ruže na tom putu behu pune trnja

Ali ja sam samo osećala ruže,

I išla sam dalje, oslepela čežnjom

Tražeći te ruke da mi nov dom pruže.

 

Kao svaki sanjar na ovome svetu

Što muziku traži u kamenom kipu,

Slutila sam ljubav svakim novim dahom

I stvorila Tebe po sopstvenom liku!

 

Svakog novog jutra ja se na put spremam

I nada mi strasno crta nove staze,

Ali jednom putu ja se stalno vraćam

Jer ka tebi noge, začarano gaze.

 

I bode me trnje tvojih vrelih ruža

Olujni me oblaci na tom putu prate,

Al me tvoje ime, tvoje crne oči

Svake nove noći na početak vrate.

 

U životu čovek bezbroj puta pođe

Idući kroz život bliži se svom kraju,

Ali ono blago, što ga čini vrednim

To su oči čežnje, što mu pečat daju!

 

Voli, ne diši

 

Ispiši stihove strasne

svuda po mome telu

nauči da budna sanjam

ljubi, ljubi me celu!

 

Ne daj da dišem

ne daj da patim

ostavi po meni tragove

da mogu da te pratim.

 

Zagrebi pesmom

neka zaboli

gde ima ljubavi

ima i boli!

 

Najlepše note

po bedru ispiši

zagrli snažno

- Voli, ne diši!

 

Drži mi ruku

čvrsto, ne prestaj,

ne daj me čežnji,

nikome! Ne daj!

 

Dok dan svoj lik

sutonom briše

voli me nežno

tiho, još tiše,

I gledaj moj lik

dok srećna spavam

a, sutra ću se snaći..

Obećavam!

 

Ama, no respires

 

Escribe los versos apasionados

en todo mi cuerpo,

enséňame soňar despertada,

bésame, bésame entera!

 

No me dejes respirar,

no me dejes sufrir,

deja las huellas en mí

para que pueda seguirte.

 

Rasguna con una poema,

déjalo doler,

porque donde hay amor,

hay dolor!

 

Escriba los tonos más hermosos

en mi cintura,

abrázame fuerte ...

- Ama, no respires!

 

Toma mi mano,

fuerte, no pares nunca,

no me dejes a ansiedad,

a nadie! No me dejes!

 

Mientras el día borra

su imagen con anochecer,

ama me suavemente,

más y más tranquilamente

y mírame mientras duermo feliz

y maňana me arreglaré ...

Te lo prometo!

 

Boginja

 

Bez dodira mog

izgubićeš se u Lavirintu

sopstvenih tragova,

ne odajući krik

kojim ćuti svaki pokret tvoj,

verujući da ostaješ sam.

 

Bez osmeha mog

svako jutro doneće ti drhtaj suze

oka tvog neusnulog

i u dahu ćeš Ljubav ukaljati Grehom

tražeći me kao životinja po mirisu.

 

Bez pesme moje

zvezde će potamneti u tvojim noćima,

vetrom prelomljen

tražićeš Lik svoj u mojim crnim očima,

strahujući da bih trepnuti mogla!

 

 

Usne od meda

 

Želim da gledam

oči boje mora

dva parčeta neba

bistra, bez oluje,

želim da potonem,

da bekrajno plovim

dok se pesma srca

sve do zvezda čuje!

 

Želim da zagrizem

te usne od meda,

da ih pospem tragom

cimeta u prahu,

želim da nestanem

i iznova se rodim.

Želim usne! Oči!

Sve u jednom dahu!

 

Želim tvoje prste

nemirne i čedne,

k'o što žedna zemlja

željno kišu sanja,

Želim, sanjam dodir

koji dušu topi

da me sreći vodi

i od bola sklanja!

 

Želim tebe samo

i baš tebe želim,

da nas svanuće

zetekne u stidu.

I da posle svega

nestanem bez traga

da ostanem tek mlaz

svetla u tvom vidu!

 

Los labios de miel

 

Quiero mirar

los ojos de color del mar

dos pedazos del cielo

claros, sin tormenta

qiero hundirse,

navegar sin final

mientras que la canción del corazón

se oye hasta las estrellas.

 

Quiero morder

esos labios de miel

dejar las huellas de la canela

quiero desaparecer

y nacer otra vez.

Quiero los labios! Los ojos!

Todo en sólo un respiro!

 

Quiero tus dedos

inquietos y inocentes,

como la tierra sediento

deseosa, sueňa la lluvia

quiero, sueňo el toque

que funde el alma

que me traiga al felicidad

y que me cuide de dolor!

 

Quiero sólo a ti

exactamente a ti

que el amanecer

nos halle en la verguenza

y después de todo

que desaparezca sin huellas

que quede sólo un chorro

de la luz en tu mirada!

 

prepevala Stefana Živojinović

 

 

Od Vetra i Vina

 

Od vetra sam te napravila

ulila kap vina

i miris maslina s juga.

Badem je rodio

u tvojim očima

a ruke pustile korenje

uraslo u moju ljubav.

 

Od svitanja sam te napravila

sa tri akorda violine

i dodirom čežnje besane.

Da budeš svestan

kada voliš

i kada nekog budan sanjaš.

 

Od snova sam te napravila

od paučine zvezda

i nedokučivog meseca.

Ostavila sam suzu

kao trag na nebu

da bi po njoj umeo

da me nadješ, kad odem.

 

Od vetra

i vina,

od Sunca

i snova

pravim te svako jutro

a da te ne gledam..

Slika tvoja

stoji zapisana

u korenu mog sećanja...

 

 

O Tebi

 

O tebi sve znam i ako ćutiš

svoj buran život kriješ od mene

kafanske noći, umorna jutra

i mnogo vina i mnoge žene.

 

Kažu da noći krao si svoje

topio ponos u čaši vina

verujući u ono što drugi kažu

da je u vinu samo istina.

 

Kada ti pevaš pevaju ptice

kada si srećan to svi već znaju

a suzu svoju čuvaš za sebe

takvog te drugi ne poznaju.

 

U tvom pogledu punom tuge

život  se obrušava kao lavina,

al ti svoj pad od drugih skrivaš

Bol je tvoj oltar i tvoja crkva.

 

U tvojim rukama strast je lava

a snage imaš tek čašu da digneš

kada te Ljubav nespremnog nađe

urlaš od bola, plačeš i vičeš.

 

I pored toliko tvojih mana

ja te sasvim drugačije vidim

ja gledam srcem i priznajem

da te volim, tog se ne stidim.

 

Ti čudnu snagu daješ mom duhu

da luta nebom otkrovenja

tvoj glas, tvoj osmeh i crni pogled

utkan je u sva moja pokolenja.

 

O tebi znam iako ćutiš

od svoje me tuge vešto skrivaš

što se više odričeš sebe

to većim Čovekom u mom oku bivaš!

 

 

U tvojim očima

 

U tvojim očima

vreme stoji za me

i u njima živim

sasvim drugi život,

u njima sam sebi

sročila amanet,

moje telo greje

tvoga oka somot.

 

Tvoje me oči

skrivaju od drugih

u vreži od snova

na vrhu trepavica,

da mogu u miru

osmehom da slikam

tople boje sreće

preko tvoga lica.

 

Tvoje me oči

drugačijom vide,

u njima mi odsjaj

nimalo ne bledi,

u njima sve imam

baš sve što mi treba

jedan Novi život

koji mnogo vredi!

 

 

Oluja u duši

 

Duboko u meni divlji vetrovi se tuku

i penuša more snagom ludih vala,

razularena neman u ruhu oluje

pomamno igra sred pokislih žala.

 

I vrišti i lomi, iz korena čupa

mlada stabla volje sa dna moje duše

i sve moje želje i sve moje nade

u divljem plesu večeras se ruše.

 

Neusnuli snovi tugom posrebreni

razbijaju se o hridi moga tela,

nebo se lomi i volja se krši

ja više ne znam šta ću i kud bih htela.

 

Razapeta Bolom između dve želje                      

od suza ne nazirem svitanje zore,                

a glad u duši i varljive zvezde             

noćas o ljubavi lažnu priču zbore!

 

 

On te ne Voli

 

Volela bih da nekako odem iz tebe,

ali mi je od suza zamagljen pogled,

pa ne mogu da pronađem vrata

kroz koja sam se u tebe ušunjala.

 

On te ne voli!

 

Prstima dodirujem tvoje damare,

a struja me njihova na kolena obara

i duša moja više nema trnja

da se od tebe brani,

a zagrebala sam te do krvi.

 

On te ne voli!

 

Zaglavljena sam nemoćna,

negde između jučerašnjeg dana i

želje da se probudim Nova

u odeći sašivenoj od obećanja

koja mi nikada nisi dao!

 

Jer nisi hteo,

i nisi smeo da ih daš.

 

On te ne voli!

 

Vrišti tišina ostavljenog trenutka

u mutnim očima bez suza.

Korak koji sam napravila nestaje

u živom blatu fantazije

koju sam čuvala za kraj.

 

A izlaz ni ne slutim ...



http://cms.novapoetika.webnode.com