Milomir Bata Cvetković - Srbija

Milomir Bata Cvetković je rođen 04.09.1962 u Kruševcu. Živi i stvara u Zemunu.Bavi se multimedijalnom umetnošću, pokušavajući da jednom prezentacijskom formom objedini više umetnosti, zanata i formata koje stvara. 

Bavi se pisanjem, stvaranjem muzike, kompjuterskom grafikom i video artom.

Profesionalno izrađuje i objavljuje multiedijalne, elektronske knjige.

Pokretač je i administrator ovog sajta.

Profesionalno se bavi izdavaštvom.

Objavio jedan muzički album, jednu štampanu i jednu elektronsku knjigu.

U online verzijama ga možete naći svuda po internetu.

Prva prevedena priča M.B. Cvetkovića,  PUT U SREDIŠTE DANA

REISE ZUM MITTELPUNKT DES TAGES - German - REISE ZUM MITTELPUNKT DES TAGES.doc (44 kB)

PUT U SREDIŠTE DANA - Srpski - put u srediste dana.doc (44,5 kB)

https://037info.net/downloads/dajglavunedam.zip

https://www.youtube.com/watch?v=FYEMKJsixjg

https://www.youtube.com/watch?v=V6FYFXmJbqw

https://www.youtube.com/watch?v=zaX2CC8n1-8

https://www.youtube.com/watch?v=UszCHzuZ0xM

Umetnik. Amater, profesionalac, pravi, umišljen, dobar, loš... Gospodin Stvaralac, je onaj jadnik, koji na početku art-karijere nastupa iskreno i zaista ne može da se otme jedinstvenom estetskom doživljaju života i Sveta, jer poseduje neodoljivu želju za posebnošću - ne samo u stvaralaštvu, nego i u svakidašnjem Svetu trivijalnosti, koja mu nikako ne godi...

Umetnik poseduje nadahnuće i ima ''terača'' (đavola) u sebi, čije mu prisustvo ne prija i protiv koga se može boriti samo oružjem koje se zove VISOKA ESTETIKA. On je jedini koji zna da vešto rukuje ovim oružjem, jer poseduje: talenat, inteligenciju, interesovanja, ludičavost, snoviđenja i emotivnost, pre svega. On je taj, jedan i jedini, majstor, koji ima veštinu da estetizuje i najobičniju frustraciju. Tu je njegova snaga...

Umetnik je onaj koji kreira estetiku Tvog života, često i na račun svega što je ''lično'', izvitoperavanjem realnosti. On je oslikava bolje od svih koji, u realnosti, navodno nalaze lepotu, a ako je, trenutno, nema na domaćem tržištu – kupuju uvoznu...

Umetnik je, skoro uvek, izvan svog vremena i prostora. Ili je ispred ili daleko iza, ali svakako izvan, jer je lepota bezvremena i duh je bezvremen... Tako se o njemu govori.

Umetnik je neumeren, pa mu odatle, često, prišivaju da je ''kontraverzan'', jer je zaista pun ''kontrizma''. Zna da bude i hedonističan i asketičan i svakako je asocijalan, jer je njegova logika različita od logike postojećih konvencija.

Umetnik je rob ideje i to je njegova strahota... Nije to uvek ugodno ruho...

Umetnik je večiti student umetnosti, a bogami i svoje sopstvene, mora biti, da bi ovladao zanatom, jer se bez poznavanja zanata umetnost teže shvata.

Umetnik je često inertan, ali i intuitivan, jer i instinktivno oseća i predoseća buduće događaje (posebno ljudsku nesreću).

Umetnik nikada nije slobodan, sa sve silinom želje za ''višim stepenom slobode'', što je prirodno i jasno, jer, da nije tako, trebalo bi ga smestiti u: fabriku (sa sve tri smene), skupštinsku klupu, ludnicu...ili u neki pristojan biznis.

Umetnik se poziva na svoje delo, a ko sudi njemu, a ne delu – radi pogrešno...

Umetnik je ili dobar ili loš, a ako je dobar – zna koliko je loš i gde se nalaze ''rupe'', koje valja popuniti. Ako je loš – počeo je da se zabavlja sa svojom sujetom i ne zna da je loš, jer nije prevazišao želju za samodopadanjem... Dobro delo je pametnije od tvorca.

Umetnikovo delo se mora prezentovati, da se ne bi zagubilo i na taj način obesmislilo, jer je (svakako) namenjeno drugima, da ga psmatraju i da sude... Tako će se, bar otprilike, odrediti specifična težina stvorenog dela, koja je recipročna trajanju...

Umetnik je naivan i nije pragmatičan, pa je nesrećan zbog toga, ali mu je svaka beda bliska, kao samoća, kao ljubav, kao strast, kao glad, kao smrt, kao svaki drugi dobar motiv... Zna, u motivima,da koristi i konopac...

Umetnik je u zabludi, ako se nada da će, uživaoci njegove umetnosti, razumeti ideju, onako izvorno kako je on sam razume i mora biti spreman na potpuno nerazumevanje, što uključuje i potpuno odbacivanje i degradaciju ličnosti i dela, što ga ne sme sprečiti da radi, a motivacija se može i ''izmisliti''.

Umetnik je civilizacijsko čudo, jer oplemenjuje život svima koji žive stihijski i napamet, a uz to i (po malo) zabavlja narod.

Umetnik nije destruktivan. Drugi ruše – on gradi. Kol'ko čvrsto gradi - tol'ko čardak traje.

UMETNIK

Ja sam umetnik. Ne zbog toga što mislim da sam umetnik, već zato što to pouzdano znam, kao što znam da sam gladan. Ne samo zbog delovanja ili ideje – više zbog same umetnosti. Ja sam njen sluga i njen gospodar. Zbog toga mi, odavno, nije važno da li sam dobro ili loše odeven ili kako se ponašam u društvu. Ako govore o meni – dobro je, makar i loše govorili, a ako ne govore – dobro je što ne govore.

Ne priznajem vlast i državu u kojoj živim, zato što se tako bolje i umetničkije osećam. Prezirem ženski karakter, ali se divim lepoti žene, jer sam dobar portretista. Moji su aktovi najlepši, iako sve češće podležem apstrakciji, ali ja nisam samo slikar – ja sam umetnik. Postoji i jedna, moderna, reč za to, koju sam zaboravio, što se umetnicima često dešava, a ja sam umetnik, čija je darovitost široka i bezgranična.

Majstor sam soneta, ali blistavo vešt i u slobodnom stihu. Odličan sam pesnik, zato što sam izuzetan umetnik, uopšte. Najbolji sam ritmičar, a i moje su harmonije savršene, pa ih sviram na gitari i flauti ili komponujem madrigale. Ništa što ljudsko uvo razaznaje, po lepoti, ne može da se meri sa mojim baladama. Ja sam umetnik, čije se kreativne mogućnosti ne mogu izmeriti, zbog kratkoće ljudskog življenja – to je dokazano. Moja je posebnost nadaleko čuvena, a umetnički doživljaj dubok i osećanja tanana, jer sam najbolji. Ja sam jedini, koji je otkrio suštinu estetike, pa mi je lako da budem najbolji. Mnoge slabe je moja umetnost osnažila.

Možda, na Svetu, ima veće pameti, ali ja nisam filosof, ja sam umetnik. U svom umetničkom izrazu sam pronikao u najskrivenije tajne umetnosti, pa sam, vremenom, postao umetničko delo, tako da razumem one koji mi se dive, jer su u pravu. Moja lepota i zavodljivost dolazi iznutra, od moje umetnosti, tako da je stvaralačka sugestivnost mog umetničkog genija učinila da postanem umetnost sama, pa mi za autoportret ne treba ni kičice ni platna – dovoljno je ogledalo.

Zbog toga me i ne brine prividno siromaštvo, u koje sam zapao, jer je moj duh bogatiji od kraljevske riznice, što je prirodno i jasno, jer sam umetnik. Izražena umetnička intuicija mi govori da me, odavno, čeka mesto u antologijama, raznim monografijama i istoriji umetnosti – to je pitanje vremena i moje umetničke volje... O da li treba to, za života, da ostvarim ili je prirodnije da se sve posthumno desi? Ja sam umetnik, čiji će rođaci i prijatelji živeti od moje smrti, do svoje sopstvene, prodavajući moja dela, moje lične stvari i sećanje na mene i moju umetnost.

Ja sam umetnik, jer mi ništa drugo i ne preostaje... Jer sam rođen i odrastao u bedi i tmini svake vrste, koja je još uvek oko mene. Nemam ništa i živim bez igde ikoga. Nemam čak ni psa, jer ga nemam čime hraniti. Moj usud je beda i samoća, ali...

Ja sam umetnik i tačka.

SOCRAT I WO

Reko Socrat Wollu:

Nemoj Wolle bosti pametne

Kud ćemo bez pametnih

Bez profesora

Bez slikara

Bez pesnika

Bez muzikanata bi tek gluvo bilo

A Wo Socratu:

Mrsh pederu...

I ubode ga

M.B.Cvetković

10.oktobar 2010.

Kalvarija - Zemun

KAD BIH SE POSVAĐAO SA SOBOM NA PRIMER

Ja na primer kad bih se posvađao sa Sobom

Dobro ne bi bilo mislim

To bi značilo da sam izgubio glavu

To bi značilo da se sa Sobom ne slažem

I da tvrdim da Sam nisam u pravu

I da Sam nešto loše nekom uradio

Na primer Sebi što voleo ne bi’

Jer  ne bi prirodno bilo na primer

Da sam o Svoju glavu štanglu omastio

Zar Ja protiv Sebe ovakvog

To nikako…

Sebe elokventnog protiv Sebe inteligentnog

Ja na primer – nikako

Protiv sebe – nikada

Te sam iz razloga toga izmislio ljubav i strast

Sa sve patnjom kao posledicom

Pa sve protiv upućujem tebi

Da se Sebi suprotstavljao ne bi’

Na primer Ja kad bi’ – ne daj Bože postao On

Na primer protiv Njega – na primer Mene…

Inspirisano urbanim hedonističkim konceptom Maria Zlatovića

Kalvarija - Zemun

Novembar 2010.

OĆEŠ DA BUDEŠ

Oćeš da budeš Trivijalan i Glup

I da Ti se sve Pesme rimuju

Da znaš malo i da se ne razumeš ni u šta

Ko Marica u kriv Kurac

Što reko Moj Prijatelj Spasoje

Dobar Pesnik jedan sa Mukom

Ko Mojom teškom i Stihom strašnim

I Vulkanom jednim velikim

Skoro ko ovaj Moj

I Grotlom jezivim i plačnim

A Ti u sopstvenom haosu bi još i da budeš glup

Oćeš da buden trivijalan i glup

I da imaš ženu adekvatnu

Da je jebeš ko konj

Da je biješ kad Ti se ne digne

A ova Moja kaže kako će - to ne može – On je lud

O Gluposti Pametan govori - zaboga To se ne stiče

Evo Tebi Sebe i Evo Tebi Nje

I Njoj Nje i Njemu Njega i Njih Tebi

I sve progresivne Matematike ko koga

Oćeš da buden Trivijalan i Glup

I da Ti se sve Pesme rimuju

Da znaš malo i da se ne razumeš ni u šta

A dato Ti nije To

No Ti je dato Ovo

A To je Suština od Onoga

I eto Ti Ga pa se jebi kako već umeš

Ne stiče se Glupost taj Dar blagotvoran

Ako Ti već dato nije

Milomir Bata Cvetković

06.12.2010.

Zemun