Nikola Gligorić (Kovu Sajkor)

 

BEJBE

Slušaj pažljivo, jer neću ponavljati

Nisam ti mamica i neću te maziti

Budimo realni i daj, molim te, obriši tu facu balavu

Perem ti veš i spremam hranu za vilicu alavu

Tražim samo da opereš sudove kada dođeš sa nazovi posla na svom lepom skuteru

Ipak dolazim, preskačem krš, osećam miris brze hrane na posteljini!

A ti opet drkaš pred kompjuterom!

Hajde de, budi muško k’o što tvrdiš da jesi

Javi se na telefon kad te zovem da pitam gde si

Zoveš me bejbe. Rekoh nemoj! ’Oladi! Ne može ni da ti se digne!

O da, znam da ti trebam kao vino slavskom hlebu

Ali ja ne želim mlitavu pišu ni na zemlji ni na nebu!

Da se dogovorimo ovako:

Možemo da nastavimo da furamo, kako voliš da kažeš

Oprostiću ti što si poštenjačina i ne znaš da lažeš

Oguglao sam što si dosadan, zveraš u nebesa dok lete ptice

Jedan uslov – stavi kesu na glavu, da ne gledam više to balavo lice!

Tada me možeš i oženiti ako ti zadovoljstvo stvara

Ali da znaš, bejbe

Nisi ni prvi, ni poslednji, a ni jedini koji me kara

 

 

SONJA

 

Znaš li moje ime
Ono glasi Sonja
Lepo se služi njime

Mili, da li misliš da si nevaljao
Nebitno
Moje lepo ime da nisi ukaljao
Ipak si ti samo beznačajni sluga
Budi dobar
Polomiću te kao koščicu
I neću te više gledati kao druga
Od tvoje lobanje će na mom patosu ostati samo crvena pruga

I kada na noćnom nebu počne da sija sve bledo i belo
Osetićeš moju oštru podpeticu kako se zariva u tvoje telo

Čujem vrisak tvoj
Misliš li da si izgubio ovaj boj?
Dragi, pa ovo nije rat i nisi na gubitku
Opusti se
Uživaj u mom prelepom napitku

 Ne ljuti se što te mučim i grebem
Radoznala sam i mlada, tek iskustvo stičem
Zato umukni!
Neću da čujem da jaučeš od bola pod mojim bičem

 

 

ROBIN

 

Ove noći ću ja biti gospodar tvoje duše
Okrutni gospodar tvog tela
Kiša ljubavi u sasecanju emotivne suše
Oseti nežnu i nevinu čipku mog vela


Kada te svojom okrutnošću vežem
Osetićeš ljubav, nije li lep osećaj
Ostićeš kaiš kojim ti grlo stežem
Nije li divan doživljaj


Tada u mraku pučine sroge
Osetićeš moj zagrljaj...

 

JA, FEMINISTKINJA

 

Sedim na litici ponora koji sama param

Tugujem, jer carujem i ludilo svoje stvaram

Brojim suze, tako stojim, sama stojim

Nastavljam da ih brojim

Jedan izazov, dva, tri, sve same noćne more

Strašan san ili realnost? Ne zna se šta je gore

Stao sam jer odavde imam pogled na budućnost zagonetnu

Ali ne plaši ona ovu moju žensku glavu prepametnu

Da dečko, ja sam žena u muškom telu

Mislim onom glavom na ramenima

Ne među nogama

I reagujem fizički snažno pri svakom delu

Ipak mučim se, samu sebe silujem

Nekad ipak mirujem, sebe milujem i život zadirkujem

Pala neka magla

Budućnost se opet ne vidi, kao neka sena

Nemojte da vas vara ovaj muskarac spolja

Ja sam samo jos jedna feministkinja, žena

 

 

RAT SAJKOROVIH

 

Ne mogu predstavu o sebi da vam dam

Hoću da poludim, jer ni sam ne znam ko sam

Lažim na travi i zveram u nebesa

Čekam prosvetljenje i svakakva čudesa

 

Lutam kao Kovu, tad vuk traži, kakvo crno spavanje

Onih boljih dana, tražim nekoga za jebanje

Dišem kao Robin, plamen tinja tad

Kad zaspi vuk u meni i ne mori ga glad

 

A kada duga kosa proklija iz glave

I porastu mi sise sposobne da udave

Tada divlja Sonja puštena iz kaveza

Reče ćuti, ja sam glavna i samo me zaveza

Međ’ četiri zida kučka savršenog stasa

Krene mučiti i bičevati sve na šta nabasa

Razapeta između boginje i kurve tako

Grebala bi i jebala te Sajkor Sonja slatko

 

Kada krenu da čupaju kose ona i Robin

Dovode me do ludila dotična i gospodin

Moram da ih treturam kao da su neka luda

Krenem da delim šamare i zavrćem muda

I mene tad boli, deo su mene a ne šale

Al’ šta da im radim kad su kurve male



http://cms.novapoetika.webnode.com