Savko Pećić BiH

Рођен је 19.3. 1949. у селу Појезна, општина Дервента. Завршио Основну  школу у Осињи. Гимназију у Дервенти. У Загребу је студирао и дипломирао на ВТШ.

Пише и биљежи од основне школе, а прве своје стихове је објавио као гимназијалац. Објавио је до сада три самосталне  збирке пјесама, те три књиге прозе и публицистике ''Дервентске каскаде'', ''Животок'' и хронолошку монографију о манастиру у Доњој Бишњи ''Живи извор духовне воде''. Заступљен је у више од 40 заједничких књига пјесама и прозе. Бави се, новинарством,публицистиком и фотографијом. Предсједник је Књижевног клуба ''Вихор'' Дервента.

Члан је удружења писаца Србије.

Члан је Удружења новинара Републике Српске и Удружења  новинара и дописника ''УДИН'' Дервента.

сјећалица

и све стазе сјећалице

танке ноге ходалице

чарапице шаренице

што прегазише стрнокосе

и све моје родно

плодно благородно

што у нама бдије

и живот нам мије

све што има у сјећањима 

и онога мрава испод хрста

и јабуке руменике

зеленике  парадије

миле ми обадвије

а и крушке петровке и видовке

ма и табана босих и пролаза

за увојцима што претрчах пропланке

кроз воћњаке поред шљиве ранке

за плетеницама налеђницама

и дрхтавих руку њених

што ме снено буде у поноћ

и јутра рана на уранке

и на сијено меко

у мирису што сам дах ухавтио

и заувијек њој се зареко

--------

понекад

понекад

само нам се чини

да смо ту и да нас нема

да нам лишће вене

да нам сунце не сија

магле не постоје

потоци не теку

шљиве не рађају

понекад

само уморни и снени

кратко као што звијезда трепне

свјесни да постојимо

свој живот лудујемо

угарак носимо и машемо

из таме кроз свјетлост

ликом појавимо

понекад

само кад би могли

свјетлсост зауставити

лишће би опало

сунце заспало

ликом у почетак 

не би се појавили

--------

на лишћу успомене

чујете ли како с јасике лишће опада

и шапуће лагано сребренасту пјесму

сјећањима забиљежену

чујете ли трстику како фијуче

док вјетар лишће пребројава

да прошлост не заборави

чујете ли како прегршти жеља

на вјетру облацима стижу и плове 

у лађама пуним радосних поздрава

пратите вјетар и не застајте

јасика не плаче радосно трепери

за будућност пупољке спрема

---------

моје родобиље

на кућишту и састајалишту

моје родобиље и миље

липолистом повијано

липоликом увезивано

курузом храњeно

испод кућног крова 

са сунчане стране

увијек је висила ниска

зобатица курузача

са тавана мирисала погача

иза куће квочка квоцала

на огњишту

била је кукријеком

бијелом луком мамилуком

милодувом босиљком

тиквицама водењачама

и жабама крекетушама

окићена надподрумуша

и погледи су застајали

дуго трајали

имагинарно у живот

слику сјећања претварали

и моје родобиље миље

увијек неправедно

срамили и крили

--------

моје благородне

моје благородне

плодне и родне

ливаде тукови

брда и долови

на вама сам

пшеницу снопио

сијено сакупљао

скаквце хватао

цвркут птица слушао

краву хранилицу напасао

волове јармио

росу газио

цвијетак брао

за увојке у плетенице

дјевојци заметао

мајку и оца о свему питао

слушао и учио

учио сам

да без њиве

и шарене ливаде 

мојих потока и њива

нема љепших сјећања

од благородног биља и босиља

које радост у срцу

латицама  отварају

и душу човјеку

одмарају

--------