Snežana Topalović

Ja sam Snežana Topalović  i rođena sam 03.02.1956 g u Beogradu, gde i sada živim.Penzioner sam.Pišem još iz detinjstva.Volim rimu i prilično je zastupljena u mojim pesmama.Sa knjigom  sam se družila celi svoj život'bila sam knjigovecaki radnik-pravila knjigu  i družila se sa njom...
Svoje pesme  sam objavljivala samo na sajtovima i forumima.Nisam nikada objavila zbirku pesama i želja mi je da to i učinim jednog dana.

1.

Špalir

Slučajno sretoh misao tvoju 
u pratnji pogleda oka bistra,
žudnja ti prolaz napravi kroz špalir
i drsko mi ote pogled sa oka.
Da li te želja ucini jakim 
...da jednoj dami što seta špalirom
dubinom pogleda nemir stvoriš
bila je bezbrižna s lepezom i šesirom?
Krenu'e leptiri po mojoj glavi,
prelepi ,nežni ,žuti i plavi,
a drhtaj srca tada mi reče:
-pusti tu reku što bujicom teče
može te poneti svojom snagom,
ili te već nosi ,ovo veče.
 
2.
Sećanja

Sećanje što želja pozove da priča
koliko je prošlo nasmejanih lica,
a koliko suznih očiju od tuge,
dal` ih vredi pisati k`o priču za druge.

Ili ih ko` uvek prozivkom pozvati,
da se nekad prošlost ko bumerang vrati.
Da svedoci istinu sreće ili kraja,
plovidbe života,snaznih zaveslaja.

Tada se bas teško zamislim i pitam ,
koga da pozovem ili da mu hitam.
U pohod na vreme prošloga zivota
ili da još sacekam još ovo što osta.

I ma kakvo bilo to sećanje moje,
Nemože ga ugasiti, niti ono što je.
Sakupljene slike sa zida života
ispričana mladost sto vec starost posta.

I svakim se danom želja nova rodi,
zapišem na listu što plovi po vodi,
da bar u trenutku kada kraja vidim
Sećanjem oživljenim u sećanju zivim.
 
3.
Prolazim kroz vetar
Prolazim kroz vetar išibana lica,naprsla usna krvari lagano,jezikom osecam
slast sopstvene krvi i tiho bez cilja koračam polako.Kuda, kamo poći,misli se
nižu,u bespuće svoje napaćene duže,tamo sam već bila....svi jadovi
moji...........tamo su samo porušene kuće.......tamo su samo .... bola
bastioni.Treba mi sunca,topline i žara,treba mi muzika srećnih bulevara...treba
mi osmeh da odagnam vetar što usne mi krvari............treba mi ljubav da se
ta želja ostvari.
 
PUT SRCA

Ti uvek pođi gde srce te zove,
međ oblake poleti u središte duše.
,Pomeri sunce,planine i more
u tajno skrovište do prve bore.

I nikada nemoj zažaliti zoru,
sto svanula budi snove nežne.
Ona samo želi da ih prva čuje,
dok kosa ne zabeli i zaborav krene.

A kad damar drhti i počne da bije,
dlanom ga vlaznim umiri i stegni.
Pusti da otkucaj nagoveštaj bude,
prethodnica topla ,java snovidjenih.

I idi dalje gde srce te šalje,
i ne pitaj zašto ,i da li to hoće.
Budi mu oslonac,podrška,ne breme,
budi mu smernica,putokaz kroz vreme.

Ono što leti i odnosi k`o lopov,
ukradeno od svih pogleda i reči.
Stani na braniku osećanja svojih,
lepote i ljubavi, trenutaka brojnih.

I zato podđi gde srce ti kaže,
prepreke skloni pogledom stene.
Zamajcem oka u skrovište prenesi
ljubavi svoje ,želje i htenje.

 
5.
MAKADAM SNOVA

Kad snove probudimo i javu shvatimo
hteli bi smo u san da se opet vratimo
al sve što se iskida kao svilen konac
ožiljak i grbav put su makadam za dvorac.

I zato me javo nikad ne budi
ko usud za greh što snivah u noći
ma nije mi duša u beznađe pošla
vec ljubav uspavala moje placne oči.

I zato me pusti da dosanjam želju
htenje damara sto lupa u meni
da na razboj snova izatkam odeću
za paradu bola gde smo poneseni.

Ne budi mi snove sa mačem u ruci
i pusti da sama ugledam svanuće
nece te moje, ni danas ni juče
spreciti da oglasiš snova smaknuće.

I svaka zadnja  želja se slusa
što zeli onaj, što zna da je sutra,
nestalo za snove i za srećna jutra
ništavilo jave makadamskog puta.

S.T. jutarnja izmaglica
 
 
6.
Koliko nas ima????

Koliko nas ima u jednom danu
što kapiju tuge otvaramo staru
slučajnih prolaznika s tovarom od jada
srećemo al nemo gledamo ih tada
jer šta bi smo rekli jedni drugima
priča je ispričana našim pogledima.???
I kao po pravilu stidimo se tada 
što nas reka jada dovela baš tada
i drugi da vide ono što ne želimo,
da nemamo sa kim ni bol da podelimo.
A kapija ćuti,jedini saveznik
odtrpi i odsluša svačiju priču
i nikome neće verujte pričati
ko je sve bio i u kakvom grču,
proklinjao život i sve što mu uze
a ostavi samo bol ,čemer i suze.

Koliko nas ima u jednom danu
neka se prestroje na jednu stranu
možda iz mase tolikog bola
nikne i neka nada nova
za bolje dane bez kapija starih....

S.T.jutarnja izmaglica
 
7.
Čekajuci..

Čekajuci uzdah da prođe kraj mene
očiju široko pogleda stremnog
izvan sjene dodirom vetra
shvatih da beskraj prolazi kroz mene...
a samo mu trag videti želim
što kapljicom znoja beleg mi stavlja
pogledom u nebo oblaku što plovi
iznad naših glava zloslutno se valja......
Čekam...i znam....da doćiće ...mora,
da žednoj mi vodu prinese makar
mozda i nijema ko prilika neman
piše mi na licu ...putanja bora....
S.T.jutarnja izmaglica