Tatjana Debeljački

 Tatjana Debeljački, rođena 23.04.1967. godine u Užicu. Piše poeziju, kratku prozu,priće i haiku.Član Udruženja Književnika Srbije - UKS od 2004. godine i Haiku Društva Srbije – HDS Srbije. HUSCG- Montenegro i HDPR  Croatia.Član udruženja pisaca "Poeta" od Beograd,2008.Član Hrvatsko Književnog Društva – HKD od Croatia 2009.Član Društva pesnika "Antun Ivanošić" Osijek 2011.

Saveza Jugoslovenskih Književnika u Otaždžbini i Rasejanju-Beograd, Književnog kluba Jesenjin-Beograd.

Do sada sam izdala četri zbirke poezije: «KUĆA OD STAKLA»  izdavač  «ART» Užice, godina izdavanja 1996.; zbirka poezije «TVOJA» izdavač  «NARODNA KNJIGA» Beograd, godina izdavanja 2003.; zbirka haiku pesama «VULKAN» izdavač «Lotos» Valjevo, godina izdavanja2004.CD Knjiga u izdanju  ART+``KUCA OD STAKLA``2005.SR-EN sa Muzikom. AH-EH-IH-OH-UH izdavač Poeta,Beograd 2008.

Poezija i haiku prvedeni su na više jezika.

GOLO LICE

Meni je muka od samog početka,

meni je svejedno do samog završetka igre.

Izgubili su je.

Šta je sa drugim čovekom?

U dvadesetom poglavlju u samom redu

njega izda golo lice.

U dvadeset i trećem poglavlju,

bilo je zbogom.

Isto lice pod šeširom,

golo lice.

NA BELINI

Za buket ruža vezane noge,

ruke slobodne za molitvu,

kosu prekrili pupoljci,

ime joj nosi ponosni paun.

Anđeoska svetlosti obasjaj

sliku žute ruže i blud.

Sveci bez stida i straha.

Ljubav menja nas.

Oduzeli su joj

igračke i ljubavnika.                                                                                                          

DOČARAN

U pesmi

netaknute prirode

najbujnija mašta vasione.

U harmoniji kosmosa

Egipatska figura

ostarelog savršenstva!

Pokretna slika

zamišljenog pogleda!

U mentalnoj kondiciji

svakodnevno drami.

U okovima pod mesečinom

Sećam te se!!!

 ZA-SLUGE 

Dolazak koristi za pripremu buduće

psihodramske šanse.

Mašta nadvila svoju senu nad srećnom prošlšću.

Prtiv-volja otvara manifestaciju,

beskućnik  promišljeno, zadovoljno

postiže i zadržava zavisnost, oplemenjuje

uskladjenost vrelinom prljavština. Na delu

miris parfema neutralisan votkom, skida se da ne izgužva odelo.

Ljubomora ga pita kad je prevari? Pre dva meseca! 

Stalna,  trajna izdaja,  neskoncetrisana…

Strašljiv,  plašljiv, muževan glas u znaku uzvika!

Žudnja i  strast su dalekovidne!

Egoizmom negativne, iz nirvane metafizičke strasti

Sta si se uhvatio za nju ko dete mami za suknju!!!

SLIKE

Čuvaćemo svaki dan,

naš mali vrt, pun sreće,

raznovrsnog šarenog cveća.

želim neizmerno mi potrebnu blizinu.

Koliko dobrih prijateljskih

saveta zakopali duboko u nama!

Verovali željama,snovima,opstali  i uspeli

sačuvali za čim smo čeznuli.

Zapisuj žive slike za oko i um

Sa osećanjem za “ovde i sad”?

PEGLA

Jednoj si poklanjao jage, sloniće...

Drugoj čaše, štofove, peglu...

 vadio se

Takve su žene.

Ako sam bila dete za igranje

 zašto si me svrstao u ljubavnicu?

Zašto su sve tvoje igre nedovršene?

Šta ti je onda bila ona

kada  si joj davao ono što si delio sa mnom?

Kada si joj kupio peglu

poljubila te je pred mojim očima,

Pogledao si me,

takve su žene.

Ponovi li se, raščerupaću je kao kokošku,

pegla će završiti na njenoj glavi!

O PESMO...

Juče postojah beskrajno jaka.

U ljubav zazidah želje bez nade.

Vedrinom obojih silne agonije.

Neka cveću sijaju mirisi.

Neka se pupoljci mojih radosti razvijore.

Opominjem pesmom božije kazne.

Zrela tela okreću se za nezrelim.

Dišu promenjivo, uznemireno...

Glasno odjekuju pritajena dahtanja.

Lepršavost želi da zaigra na otvorenu kartu.

Uzbudljiva nestašnost ima prodorne namere.

Golica okom golubljim perom.

Slušaj pticu u ustima, zarobljenu glasnim žicama.

Uroni u reku koja izvire u očima.

Hodam ka tvojoj lepoti kroz svet koji krase livade.

Budi se zadobijena svest bezmoralnih načela.

Pronađoh te zgrčenu od jeze,

Zaspalu na nitima mesečine.

Žrtvovanog dostojanstva.

Kasnim u svemu, zadržana prohtevima.

Nebo se otvara, razvedrava za radost.

Uznosiš se još snena i nesvesna svoje veličine

Merene vekovima.