Zoran Trklja

rođen: u subotici 1969. godine.
živeo: u subotici, puli i limassolu.
trenutno živi u predgrađu Surčina.

objavio je dve zbirke pesama:
iščekivanje i druge pesme za beogradski škart
i
40 dana 40 borbi za zagrebački slušaj najglasnije

preveo je novelu:
iiii iii iiiii Tao Lina
i romane:
Mali brat Korija Doktorova
i
U miso supi Rjua Murakamija

okupacija: netizen
preokupacija: sloboda

https://procedura.net1zen.com/

011

ne znam kafane
ne znam ljude
površno znam priče
legende mitove

ne znam prečice
ne znam stadione
ponekad čujem odjek
stravične horske pesme

ali

znam ulice
njihove pločnike
mozaike od žvaka
šine koje vode me

znam mostove
reke obale
šume groblja
ptice oblake

znam mirise
boje zvukove
znam zagrljaje
osmehe reči

znam korake
ritam puls
duge vožnje
kroz palisade
semafora

znam da delimo
ono malo što imamo
dva stranca
u belom svetu
izgubljena

alkohol

često mi u posetu dođe drug
alkohol
odmah se baci na radio
aparat
pronađe stanicu
euforija
i pojača zvuk do
daske
sedimo tako alkohol i ja
ćutimo
ponekad on kaže nešto
pametno
ali ja to brzo
zaboravim
u neko doba izađemo na
ulicu
prošetamo kraj
bilborda
na kom piše ignorišite
probleme
pa kroz park prepun
ljudi
koji uopšte ne kapiraju o čemu se
radi
nego samo šeću svoje
hobije
zagledani u mokar
pločnik
i svoj mutan odraz u
njemu
obiđemo par mesta alkohol i
ja
a kako svugde sede obični
zombiji
amateri
robovi
snobovi
vratimo se našoj
jazbini
da proverimo da li su
svraćali
cigareta i trava
ako je neko od njih dve
tamo
malo popričamo o
svemu
iskontamo misao il
dve
nikad previše prepušteni
dosadnom radiju
euforija
uvek previše svesni
zore
koja vreba iza
ugla

sivi okean

sivi okean
iznad grada
iznad brda
iznad reke
iznad uprljane
šume

sivi okean
guta nas
guta zgrade
guta šine
guta prljav
šum

sivi okean
uljuljkuje neutešne
uspavljuje umorne
miluje čedne
potapa vrljav
um

poslednji radni dan

menjam krmeljava jutra
za nasmejan zrak sunca
menjam nakazu u ogledalu
za zagrljena tela pod tušem
menjam jutarnji radio program
za mocartov 21. klavirski koncert
menjam hladan vetar
za topao čaj
menjam tužna lica
za jutarnju samoću
menjam tuđe sate
za sopstvene misli
menjam gužvu u tramvaju
za dugu šetnju kraj reke
menjam smrad
za kritiku čistog uma
menjam obavezni doručak
za šargarepu na štapu
menjam unezverene i uplašene
za hrabre i nasmejane
menjam ometene u razvoju
za celodnevni minut ćutanja
menjam nazdravlje i prijatno
za volim te
menjam hvala bogu
za zbogom
menjam kancelarijski
za običan kuhinjski
sto

novo doba

ionako će na kraju
svi ići peške
osim onih u svemirskim
stanicima
koji će lebdeti
dok im se krv
razređuje
a bogatstva postaju
beznačajna
ionako će na kraju
svi sedeti oko vatri
osim onih u hladnim
pećinama
koji će mantrati molitve
svezanom potomstvu
ionako ću te na kraju
probosti kopljem
jesti tvoje meso
dok se ne pokvari
dok ga crvi
ne rastvore
ionako će na kraju
tamne reke lenjo
nositi
sve otrove našeg
doba
ka mrtvom okeanu
naših sebičnosti

#tags

nije ni teški sneg
koji je prekrio smeće
ni zvoneći tramvaji
puni unezverenih ljudi
nisu ni razjebani autobusi
koji ispunjeni propašću
nemilosrdno jašu
ležeće pandure
nisu ni smrznuti kerovi
koji hiberniraju na vetru
ni ljubazne kasirke
punih bešika
i tužnih očiju
nisu ni prosjaci
poludele ostavljene majke
ni narkomani koji žickaju
jedan dinar
ni pijani muževi
koji padaju po parkovima
nisu ni crne ptice
koje prizemljene bukom
raspalih aviona
ratuju sa cigama
oko kontejnerske
suštine
nije ni reka
koja se izlila
po šetalištu
ni drvo koje je palo
za slobodu
nisu ni klizavi trotoari
koji nas bude
iz uspavanog prepuštanja
ni prekratki intervali
musavih semafora
ni polomljene klupe
ni izvrnuti znakovi
ni šareni grafiti
ni blatnjava igrališta
ni ispljuvani ulazi
ni popušeni džokavci
ni odbačena čizma
usrane gaće
prljava košulja
kesa na grani

ništa od toga
nije
tegovalo
moj korak
u nepoznato

zidovi

žurim na tramvaj
da se vratim praznoj
kući
punoj sudoperi
idiotskom radio
programu
vestima
od juče
koje ponovo danas
čitaju
pogrešnoj ali ipak
groznoj
vremenskoj prognozi
neispeglanom vešu
prašini
pročitanim knjigama
razmeštenom krevetu
koji liči na
napuštenu grobnicu
zidovima
koji me čuvaju
od ljudi
među kojima
uzalud tražim
tvoj
pogled

suza

trčim po kiši
jedrim na tramvaju
jedem gromove
gutam vodopade
drobim zemljotrese
pijem poplave
klizištima pišem
memoare
nikad ničija
kap u novom
agregatnom stanju

ljubav

uništio sam sve ljubavi
koje su me dodirnule
zapisao sam danas
prvu rečenicu romana
ljubav
voleli smo se divlje
ljubavi i ja
bezuslovno kao sneg
koji pada
uprkos svemu
koji pokriva sve
uprkos padu
voleli smo se
ljubavi i ja
u kasna usamljena
popodneva
koja ne veruju
večerima
grlili smo se
ljubavi i ja
u noćima
od kojih očekujete
utehu
a dobijete
dosadnu kišu
u čije će se kapi
pretvoriti
svi vaši dani
sve vaše kosti
ljubili smo se
ljubavi i ja
u mamurna jutra
dok su četkice za zube
tuš kabina
i sva kafa ovog sveta
plakali za nama
uništio sam sve ljubavi
nemilosrdno ih nazivajući
izdajom
predajom
kapitulacijom
kompromisom
šetnje i smeh sam povešao
poglede i poljupce giljotinirao
seks i tajne streljao
zavete i obećanja spalio
na električnoj stolici
ljubavi moje
bolje je tako
nisam želeo da vas mučim
u radnom logoru
za proizvodnju sreće
da vam dajem lažnu
nadu
da vas pljačkam
klasifikujem
eksperimentišem na vama
skidam gole i vodim
u mrak
obećavajući vam večnost
a onda
umesto
srećne starosti
pustim gas

prvi dan bez nas

nedostaju mi naše
nedeljne vožnje
od subotice za beograd
uz dole na uglu
dve tri limenke piva
i vojvođanski mrak
nedostaju mi puste
benzinske stanice
umorni autobusi
usamljeni šleperi
uspavana sela
ružna novosadska predgrađa
nedostaju mi krivine
fruške gore
feudalistički progres
inđijskog arhipelaga
sektaški poredak
ekonomske sreće
nedostaju mi zasede
pandurskih bandi
njihovo razočarenje
mojim praznim džepovima
ljubazni odpozdrav
po pravilima službe
nedostaju mi kilometri
sati
svi oni trenuci
zbog kojih ponedeljak
nije postao
prvi dan bez nas

haos

s posla kući nosim
načetu bocu rakije
i par kobasica
korupcija niskog inteziteta
namenjena nekom drugom
mrvice počišćene
sa kapitalističkog stola za ajnc
ravno u moj bućur

u tramvaju gledam u plakat
švercovanje nije u modi
nikad nisam mario za modu
ustajem i ustupam mesto
budućnosti ove zemlje
u čijem ćemo krilu
mirno dočekati
najduži dan

na podu hodnika
fleke od krečenja
tvore sazvežđa i galaksije
koje ćemo zbrisati
krpom normalnosti
pretvarajući se da ne vidimo
supernovu
predivnog haosa

zagrobni život

potroši se sreća
igra smeh
potroši se plač
bol strah
potroši se bes
bolest zaljubljenost
potroši se znanje
iskustvo moć
potroši se novac
obaveze avansi
potroše se sati
duga popodneva
potroše se šetnje
razgovori osmesi
potroši se ljubav
poverenje briga
potroše se suze
demoni strašni
potroše se koraci
uzdasi zagrljaji
potroše se noći
ti gordi vrhovi
potroše se jutra
ružni snovi
potroši se samoća
ravnoteža zen
potroše se dani
vreme život

na polici stoje
neme ploče
ćutljive knjige
nevažeći sitniš
napuštene šnale

u ormaru vise
ustajala odela
sintetičke rolke
požutele košulje
iskrzane kravate

u fijoci pisaćeg stola
album sa značkama
probušeni pasoš
kutija od cipela
puna fotografija

na komodi
parfem pačuli
okrugla sveća
osušeni morski konjić
i nikad završeno pismo

divljina

kad ponestane
kesa za smeće
frižider je prazan
usporavanje počinje
ujutro led
popodne blato
uveče prašina
tamna bara
bela magla
narandžasta noć
krstare
poludeli autobusi
zevaju
razjapljeni šahtovi
hrču
obešene ljuljaške
laju
zarobljeni kerovi
pusto je
gde su cigani
njihovi bolesni konji
smrznuta deca
opaki psi
prazne boce
triciklovi
tranzistori
gde je njihovo
nepoverenje
ruka koja prosi
brk koji se oblizuje
gde su ljudi
iz kancelarija
sa ispravnim
kišobranima
stavovima
najnovijim šeširićima
okupani parfemima
voljom
osmesima
zadovoljni veličinom
urednošću
srećom
jer
šta je život
ako nije
igralište
glasnog smeha
klizalište
odrubljenih glava
blistava apoteka
puna lekova
za sve naše
bolesti
konstantni napad
na tvrđavu
koja se predala
ali i dalje izmišlja
čarolije i opsene
šta je život
ako nije
divljina tople guzice
na kojoj treniramo
moć
sujetu
vežbamo govore
društvene obaveze
hod
pogled
dikciju
šta je život
ako nije
pristanak
na kukavičku smrt
bezglasni krik
prerano rođenih
postrojenih
pred streljački vod
svih ostalih
šta je život
ako nije
poslušna proslava
jedne obične
prevare

iznenadna smrt

ležemo se u prašini
neprovetrenih misli
isprženog luka
umešenog tarta

zauvek nesložena
rubikova kocka
cuger šah
ispod pale zastavice

spisak za kupovinu
umesto porodičnog ručka
strujni kablovi
u napadu na jelku

bolja higijena
novogodišnjih odluka
daleki zov
izgubljenih saplemenika

jednojajčani sudari
podivljalih misli
tiho predavanje
impulsivnoj mržnji

samorazmnožavajuće
prljavo suđe
strpljive larve
razigranih moljaca

esemesovi iz banke
načičkani na bodlje
fanfare u glavi
najavljuju bolest

sneg se pretvara
u žitko blato
ašov lako klizi
po usnuloj glisti

ćebe je hladno
bez moje topline
obična prehlada
uzima ti dah

sunce i vetar
razigrani ker
novine u pošti
mrtva ptica u bari