Julija Dobrasinović - Srbija

Zovem se Dobrasinović Julijana. Pohadjam Knjaževačku gimnaziju, inače sam iz Svrljiga. Pre 10ak dana izašla je i moja knjiga 'Senka meseceve kćeri', a najmlađi sam član kluba knjizevnika Konstantin veliki, u Nišu (ogranak USKOR-a) To je nešto najvažnije o meni, a Vi prosudite kvalitet radova. Puno pozdrava.

Dosadna pesma

Ovo je dosadna pesma nastala u pogrešno vreme

U vreme kad su vladali snegovi

U vreme kad su sare na prozoru bile toliko nemastovite

čuj,toliko nemastovite da su ubile ideju u meni

za potragom

za traženjem nekih reči.

A opet sve to bez cilja.

Ovo je dosadna pesma jer ja tako mislim.

Neko će,čitajući je,vrteti pramen kose oko prsta

neko će prebrojavati cifre sa računa za komunalije

neko će misliti o biologiji i ćelijama

a ja ću crveneti jer nisam stavila osmeh na lice

tebi.

Ovo su dani bez sunca.

Rayumite da me to boli.

Živim u zemlji u kojoj je osmeh nešto što se retko sreće

a sad držim ovo crvenilo u ruci

i pitam se

čuj

pitam se zar je život uspeo da me usreći 

evo sad

evo ovog trenutka. 

I šta drugo da ti kažem sad kad mi osmeh tako fali?

Čekaj me.

Vratiću se sa prvim suncem.

Cutimo,dakle postojimo

Cutimo mi tako oboje.

Drzim ga za ruku preko svih onih prtljaga.

Cekam da kaze nesto.

Idem. Mozda odlazak promeni nesto.Mozda kad odem shvatim koliko zapravo nedostaje. Pravim se da mi je svejedno. Ukrste se pogledi. Sapuce mi. Smesim se. Pravim se da nisam cula,pa ga teram da ponovi. Kako je lepo znati da te neko ipak ceka. 

Izvini,nisam kriva ja. Krivi su neki putevi koji nas razdvajaju. 

Izvini.

Sapucem u sebi sklapam oci i kvasim ih. On se pravi da ne vidi. Miluje mi ruku. A ja desnicom uzimam prtljag.Pravim se da idem daleko. Spakovala sam kupace kostime.Rolke.Vunene carape sa nekim srcima.I topli sal koji ce mi grejati vrat. 

Kad bi barem mogao jednom da budes ja.

Kad bi samo znao kako zaboli osecaj kad znas da vecnost ne postoji.

Nemoj nikome reci da se povlacim da sam kukavica.

Svaki molekul mog tela opire se trenutku.

Nekad moras otici. Ni sam ne znas gde i zasto. Jednostavno moras.

Ja idem. Ne osvrcem se na dogadjaje od pre. Ja idem.

Idem ponovo. Po hiljaditi put.

Ali ipak idem.

I nosim te,tu. Ne zaboravljam.

Ali ipak idem.