Marko Vujović
Marko Vujović, star 22 godine, je muzičar, pisac kao i student psihologije. Glavna karakteristika njegovog pisanja ili muzičkog stvaranja je dodir sa nesvesnim, gde crpi glavnu inspiraciju. Svako ko je u kontaktu i ko je naučio da sarađuje sa nesvesnim može da stvara veoma kreativno, a to samo potvrđuje i uspeh muzičke grupe Super Confusion, gde se Vujović potpisuje kao jedan od glavnih autora muzike, muzike koja je obezbedila bendu nagrade za najbolji bend u Srbiji u 2009-toj godini, s time se bend plasirao na svetsko takmičenje u Londonu, tako da bez sumnje se može govoriti da postoji neka kreativna sila u Vujoviću, koja se ovim stvarima potvrđuje. Vujović , iako se bavi pisanjem već nekih 7 godina, do sada nije objavio svoju poeziju i prozu, zbog raznih komplikovanih uslova(koja se pretežno odnose na zemlju u kojoj živi), ali se nada uskorom prepoznavanju kvaliteta i eventualne saradnje sa određenim medijatorima izdavaštva i šire.
…biti ljubomoran
Nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
oni samo vole reprezentacije svojih roditelja,
nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
oni uporno pokušavaju da žive u svojim obmanama,
nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
oni misle da imaju cilj ka kojem se kreću,
nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
oni uzgajaju belu boju danas,
nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
njihovo danas postaće sutra;
nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
oni su pomešana genetska kombinacija,
nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
oni imaju svoju zvezdu koju nikad neće dotaći,
nemoj biti ljubomoran na druge ljude,
jer su oni ljubomorni na druge ljude.
Spasi život
Moj život je tvoj život
zato spasi ga,
tvoje sutra je moje danas
molim te, ugasi ga;
Tri afekta u jednom mahu
žena ubija bebu u mraku;
Večno diskontinuiran,
Tačno isprogramiran,
Gorko izbalansiran;
Težimo ka tome,
da svako do dna tone,
a da se do dna dodje,
život čoveku prođe.
Postanatalna depresija
Ona je skovala život,
u trenutku,
ona je zamrzela život,
u trenutku.
Trenutak je ponekad večnost;
Ona poriče sebe,
mrzeći svoj život,
iako joj nekad dođe
da ga oduzme i u večnost pođe,
ona to ne čini
zbog trenutka,
trenutak koji je ponekad večnost.
Dobar dan!
Javljaju vam se ljudi na ulici –
’’Dobar dan, dobar dan!!!’’,
Javljaju vam se ljudi u prodavnici –
’’Dobar dan, dobar dan!!!’’,
Javljaju vam se ljudi u bolnici –
’’Dobar dan, dobar dan!!!’’,
A vi, koji ste upravo doživeli infarkt,
slušajući tu nesvesnu neiskrenost,
polako krećete da se upitujete -
’’Čemu dobar, kad je to samo dan?’’,
’’Zašto bi mi neko poželeo dobro,
praktično ne razmišljajući o ironiji,
o ironiji koju šalje sa osmehom,
pod samim velom ljubaznosti’’.
Neke stvari se ne menjaju,
želje nikad nisu bile savršeno iskrene,
mi želimo nešto drugima,
nešto što ni mi sami,
koliko god se trudili,
ne može da dostignemo.
I sa užitkom i bez imalo svesnosti,
gledamo kako drugi ne uspevaju u tome.
Zato, kulturološki ukorenjen izraz,
to strašno, bezkompromisno ’’Dobar dan’’,
je samo simpatija i želja za tim
što ni mi sami nemamo.
Gospodar zabave
Nema boljeg zabavljača
nema boljeg komedijaša,
i provokatora suza,
no do same prirode.
Nemački filozof je odavno rekao,
ljudi vole da se smeju tuđoj nesreći!
I zato, priroda je gospodar zabave.
Priroda ima prvobitni smisao za humor.
Priroda je po prirodi veoma atributivna
iako nijedan atribut ne sme da joj se dodeli.
Ona nema osećanja, emocije,
a toliko ih razume da može da se igra s njima.
Neko je rekao – ’’Priroda je bog!’’,
priroda je veća od bilo kakvog koncepta.
Koliko je bilo samo smešnih situacija,
koje možemo da povežemo sa njom.
Priroda je toliko jaka,
da smo mi deo nje, a ona nije deo nas.
Ona nas, iz prikrajka, pušta da se igramo s njom,
da je otkrivamo, prirodnim ili veštačkim putem,
takođe, daje nam moć,
to je kontrolna moć što čini humoristički deo nje.
Toliko voli da se šali,
da su zemljotresi, vulkani i cunamiji
samo jedno ispoljavanje smeha prirode.
Kada god mislimo da imamo kontrolu
priroda se nasmeje, a mi zaplačemo.
Mi smo ti koji gubimo sve, a priroda ništa.
Ali, mi se vraćamo na stranu iluzije,
Iluzije o kontroli uslova,
Ali kad-tad, čuje se smeh,
A čovekovi snovi se u trenutku ruše.
Konzumacija originalnosti
Danas, sutra, radost,
originalnost, originalnost, originalnost,
život, smrt, pakost,
originialnost, originalnost, originalnost,
umnost rađa znanost,
a ono donosi radost,
ali ono nije originalnost.
Odabir
Žene rađaju ono šta biraju,
žene rađaju ono šta vole,
žene rađaju ono čemu su same sklone.
Neko se pita zašto,
ali odgovor je jasan,
žene vole grubo, veliko i strašno,
da ne vole to grubo,
to veliko i to strašno,
postojanje takvih ljudi,
kao i postojanje tih crta,
bile bi za celo čovečanstvo mrtva trka,
draga deco i majke budućnosti,
godinama žene svojom selekcijom
kroje muškarčevo postojanje,
i tako idu u skladu sa svojom preferencijom.
Žene su ipak te koje rađaju
pošto znate da –
žene prave potomke koje sliče ocu
žene prave potomke čije mračne crte dominiraju,
žene rađaju ono šta biraju,
žene rađaju ono šta vole,
žene rađaju ono čemu su i same sklone.
Njihov davno ukorenjen izbor
je prepreka koje su stvorile one same,
i zato sada pate, same, pate
Paradigma prošlosti
Ljudi su nesposobni da ubiju prošlost,
stvorene su nauke, reči i dela,
nađen je lični odraz ispod hladnog vrela,
a ona će uvek biti naš gost.
Ona nam neće tražiti nikakav groš,
a sve pare ćemo joj pokloniti,
ona nam neće tražiti vreme,
a mi ćemo joj se posvetiti.
Dobrovoljno ubijamo sadašnjost,
sa budućnosti smo raskrstili,
ostali smo samo da plačemo,
i da vrištimo zbog naše prošlosti.
Ona je uvek tu,
sadašnjost je nesigurna i neuhvativa,
budućnost je nezamisliva,
a ona je tako čedna, uvek je možemo uhvatiti
i dičiti se njom i dušu umiriti.
Umrtvljujemo sebe iz straha prema životu,
radimo na svemu ali ne i na sebi,
svako želi više ali zbog toga se uvek se nađe u bedi.
Abnormalni tampon
Abnormalni tampon.
Ide u život,
bez pola života.
Abnormalni tampon.
Mrzi sebe,
voli sebe,
mrzi sebe,
voli sebe.
Abnormalni tampon.
Šlihta se materici vremena.
Abnormalni tampon.
Uvija se i rasteže,
ujeda i reži.
Abnormalni tampon.
Zrno sreće se okreće.
Abnormalni tampon.
Škola je puna,
ali ne ona životna....
Abnormalni tampon.
San svake devojčice koja želi da odraste.
Abnormalni tampon.
Prska na sve strane,
sveće mu se pale,
on je strah i podrhtaj,
od njega dobićeš večni krvavi zagrljaj!
