ODABRANA PESMA ZA SVETSKI DAN POEZIJE

ZAŠTO JE POEZIJA ZA PIČKE!

- Dijana Knežević -

Da poezija nije za pičke

ja danas ne bih pisala ovu pesmu.

Da poezija nije za pičke

pesnici bi češće pisali o tome kako jebu

nego o tome kako su izjebani od strane zivota.

Da poezija nije za pičke,

logično,

u pesmama bi se umesto suza

češće prolivali krv i sperma,

a među pesnicima bi bilo

manje opijenih idealista, a više ratnika,

manje uplašenih i umišljenih,

više uličara, a manje uglađene gospode

i, najzad,

manje onih podjednako od života i smrti uplašenih,

što kroz pesmu sebi kupuju večnost i ljubav.

Da poezija nije za pičke

ne bi je tako često pisali oni zbog kojih pesme vape za mudima,

oni zbog kojih se i sama poezija stidi.

Ono nepičkasto u poeziji

to su onih dvesto ratova koje u pesmi možeš da vodiš,

to je ono kako u pesmi pedeset puta pljuneš sebi u lice,

pa dodaš so na rane, da se ne dosađuju,

pa izgaziš ceo svoj svet i opet si na konju,

razbijen.

Ono nepičkasto u poeziji

to je još i ono kako je uvek gola do kosti,

čak i kad svaku strofu umotaš

u bljutave metafore i lažne osmehe. 

(Ne mogu da odlučim samo

da li herosjki ili pičkasto,

to kako se pesnici hvataju za pesmu

baš onda kada im život o koncu visi,

al' nije ni bitno.)

Znam samo toliko:

Da poezija nije za pičke

ja je ne bih pisala,

a ti ne bi čitao ovu pesmu

i pomalo je mrzeo,

dok kolutaš očima i

ponavljaš u sebi

kako ti nisi pička.

Znao bi da jesi.

Zašio rane,

rukavom obrisao

krv i slinu

i podigao glavu.

Poezija je za pičke i ja je volim.

Uz želju da ne budemo pogrešno shvaćene, pesma i ja želimo vam srećan Svetski dan, uvek jednovremeno hrabre i pičkaste, poezije.