Darija Jovanović

Fabrika

Čekala sam bus na nekoj stanici. Nosila staru ćaletovu košulju i pušila jeftine cigare. Posmatrala sam ljude oko sebe. Stalno su se smenjivali. Dan je bio tmuran ali lep. Duvao je neki vetar koji mi je stalno bacao kosu na lice. Čak sam je par puta zakačila cigaretom koju sam zbog tog vetra jedva upalila. U jednom trenutku sam, iako mi je muzika sa mp3-a probijala bubne opne, čula neke štikle. Nisam se okrenula, jer me se nije ticalo. Mirno sam sedela i gledala svoja posla. Onda me neko pipn'o po ramenu. Cimnula sam se i okrenula. Izvadila slušalice iz ušiju. Bila je to riba sa tim štiklama. Pitala me za upaljač. Upalila je plavu cigaretu. 
Nisam mogla a da ne primetim tu savršeno izblajhanu kosu i kilogram maskare na trepavicama. Pomislih ''dal’ joj je sjaj za usne dugotrajan, jer ako nije, šteta bi bilo da da ga opet troši kroz 10 minuta jer ce joj ostati na filteru''. Bila je savršeno grozno skockana. Onda se začula neka melodija zbog koje sam na trenutak imala osećaj da sam, u najboljem slučaju, u Teheranu. Aha, dobro je. To joj zvoni telefon. Izvadila je iz srebrne torbice nešto sa šljokicama sto liči na mini laptop i javila se. Pričala o nekim kremama, majicama, solarijumu. Kako više nikada neće otići u taj i taj kozmetički salon jer joj nokti nisu bili izliveni (ma šta to značilo) kako treba. O nekom splavu i tipu sa najnovijom nokijom koji ju je muvao. O koktelima sa mrvljenom čokoladom. Meni se pripilo pivo tog trenutka. Hoće da okreči sobu u pink! Komentariše neko takmičenje u pevanju. Pokušala sam da se skoncentrišem na svoje misli i muziku, ali mi je njen histeričan smeh grickao i poslednje mrvice tolerancije. Tada je meni zazvonio telefon. Čula se melodija ''mlad i radostan''. Javljam se. Sa druge strane čujem drugaricu koja nema kintu ni za pljuge. Kaže mi da je njen dečko imao udes i da je u bolnici na intenzivnoj. Da bez 300 evra ne može da završi diplomski i da ne zna gde da ih nadje. Da svakog trenutka treba da im iseku struju. Pita me kad ću da se vratim i kako sam se provela na koncertu. ''Sutra. Fino'' kratko joj odgovorih. Dok sam je slušala i svom snagom se trudila da se ne rasplačem, krajičkom oka sam pogledala tu kinesku barbiku pored sebe. I dalje je komentarisala o cipelama i ostalom!!! Tada mi je došlo da joj otkinem glavu i bacim je u obližnji kontejner. I došlo mi je da joj otmem to čudo tehnike iz ruku. Da ga prodam, dam pare drugarici da plati diplomski i struju i da od ostatka kinte odemo na Exit.
Bilo me je sramota. Ne sebe. Nje. Te kreature bez problema i mozga. Bilo me je sramota plastičnog društva i tih dzepnih laptopova. I pomislila sam na svoj mali televizor sa 3 kanala koji su mi sasvim dovoljni. Setila se koliko para moram da učtedim da bih opet pobegla negde na jedan dan i svoje sobe sa improvizovanim namestajem koji mogu da farbam u koju god boju želim. Samo da ne bude roze.

o Ljubavi

Prvo se osobi A svidi osoba B. Pa leptiri. Pa onda traže ista interesovanja. Pa kad ih jedno od njih nađe, izbaci ih u prvi plan da bi ga ovaj drugi primetio. A ako nemaju ista interesovanja, onda osoba A gleda šta osobu B interesuje, pa i osoba A počne da se šatro loži na te stvari iako pojma nema o tome. Pa onda kao, osoba B hoće nešto sa osobom A (što osobi A obično nije jasno šta), al se kao nećka, pa osoba A misli o tome i nervira se kao budala, što je osobi B i cilj. I onda osoba B počne osobu A da vuče za nos, a osoba A, tako slepa, igra kako osoba B svira i sto puta je otera u kurac (u sebi, naravno). A onda, kad zazvoni telefon, osoba A trči k'o muva bez glave i zadovoljava se mrvicama.
Obično se u to vreme oko osobe A muva par ljudi koji se lože na nju, ali ih ona ne vidi jer joj je samo osoba B u glavi. Pa možda i javno budu zajedno, pa se dese razne nameštaljke, pa se svađaju i mire bezbroj puta. Upisuju imena onog drugog u mob tipa ''moj mužic'', ''beba'', ''srce moje'', drže se za ruke, piju kafe i rade ostala patetična sranja (od kojih se meni licno povraća). 
Onda se prijave u neku seljačku emisiju da se venčaju, i ona obično odabere najodvratniju venčanicu na svetu iz koje sve kipi, a on kaže kako je voli najviše na svetu. I da. Neizbežna stvar-on ne može da nadje broj cipela ili slično. I dobiju cveće gratis, što je vrlo važna činjenica. I onda se poljube, onako odvratno, u fazonu ''ajde bre, nema smisla, bićemo na televizoru''. Mladoženju dever (obično fejk), odere za pare, pa se posle ovaj jadnik preznojava dok prvo obori jabuku jer ne zna ni pušku da drži, pa zatim dok skine mladi povezicu, jer se ona u međuvremenu, onako nervozna zbog kamera i svadbe, ugojila. I odu u Mađarsku da se cenjkaju sa švercerima ili u najboljem slučaju-Grcku na medeni mesec.
Posle svadbe, opet se prijave u jos gluplju emisiju u kojoj su sveže porodilje, onako ugojene sa popucalim kapilarima i masnom kosom. Pričaju kako već imaju troje dece i da planiraju još (deca su naše najvece bogatstvo, zato smo tako siromašni), iako se iz aviona vidi da nemaju ni za 'leba. Onda njoj pukne taj vodenjak i potom sledi vrhunac emisije-porođaj. Ona vrišti, izgleda k'o da ce, ne daj bože da pukne, i rodi se to bebče, dugo očekivano. I onda detetu daju neko fensi-urbano-da-ruralnije-ne-može-ime, babe i tetke ga kupaju i gnjave, a ono jadno i izbezumljeno, vrišti, sto od grčeva, što od kamera i naravno svih tih ljudi sa grimasama oko njega. A i od sapunice koja mu ulazi u oči.
Deca porastu, osoba A i osoba B teškom mukom zaradjuju i za njihove nove knjige (jer novi zakon o školstvu ne dozvoljava upotrebu starih udžbenika), a kamoli za komp, pa je samim tim i internet misaona imenica. Izlizani Jugo vec godinama ne radi.
''Glava porodice'' se svakodnevno gura pod taj isti Jugo pokušavajuci da prokljuvi šta nije u redu, jer mu ne pada na pamet da plaća automehaničara koji ce ionako samo popiti rakiju (koju domaćini čuvaju za ispraćaje svojih sinova) i litre kafe. Takodje, krišom masturbira na zgodne cice sa reklame za kremu za zatezanje kože sa TV-šopa, koju gledaju posle nedeljnog ručka.
Zena gleda latinoameričke serije i pizdi zbog toga što se deda Alonso šlogirao i ne može da kaže ko je ubio Huan Luisa. Pravi užasno masnu gibanicu od koje je muž nabio holesterol u djavola. Pravi dobar ajvar i turšiju i nikad ne pogreši u izboru omekšivača jer, dok gleda seriju, ta reklama se vrti 500 puta.
Sinovi su navučeni na kladionicu, ćerke rade u trafici prekoputa i tako skupljaju crkavicu za Dior cipele-made in China od 700 dinara. 
I onda, jednog dana, ćerkama A1 i A2 se svide osobe B1 i B2. 
Ostalo znate.
Eto, to je ljubav.