Toni Popov
Toni Popov alias Shiro Kigaki Dete Svevišnjeg. Sanjar. Rođen sam 6 Novembra 1975 u Skoplju. Oženjen. Dva sina. Radim kao savetnik sa zavisnicima od droge. Objavljena zbirka pesme: „Моето парче небо”. Pišem poeziju, haiku, kratke priče. Bavim se početnicki sumi-e slikanjem. Volim punk, tuđe zivotne priče, šah, snooker i čokoladu. I Japan, naravno.
Вознесение
Еве сме, сами, со срца од камен, со очи од дожд, чекајќи знак, чекајќи некој да го каже она што ние не знаевме по сите овие години.
Еве сме, крај Тебе, со восочни крилја, чекајќи го вознесувањето. |
Uznesenje
Evo nas, sami, sa kamenim srcima, sa kišnim očima, čekajući znak, čekajući da neko kaže ono što mi nismo znali nakon svih ovih godina.
Evo nas, pored Tebe, sa voštanim krilima, čekajući uznesenje. |
Валкан
Валкан сум, многу сум валкан, како дете замачкано со водени боички. Само очите ми светат, моите светли очи, сјајни од солзи што плачам за Тебе. Инаку сум многу валкан, како паднат ангел,
темен и зол. |
Prljav
Prljav sam, veoma prljav, kao dete umazano vodenim bojama. Samo mi oči sijaju, moje svetle oči, sjajne od suza što plačem za Tobom. Inače sam veoma prljav, kao pali anđeo,
taman i zao. |
Плачам
Се гушам во студенило, во глувост.
Душата ме боли како кртици да ми ја копаат.
Неук да се искажам, плачам, Господи, плачам. |
Plačem
Gušim se u hladnoći, u gluvoći.
Duša me boli kao da je krtice kopaju.
Neuk da se izrazim, plačem, Gospode, plačem |
Голијат
Не ми треба меч за да те парчосам необрезан Не ми треба копје.
Во името на Господа
со камен, со камен ќе те срушам! |
Golijat
Ne treba mi mač da te raskomadam, neobrezani. Ne treba mi koplje.
U ime Gospodnje
kamenom, kamenom ću te srušiti! |
Патувам
Патувам низ нови галаксии со брзина на светлината, со поглед галам меки планети, во вселенската прашина оставам траги. Патувам додека можам со мечтата и одново се враќам да Ти се восхитувам
Создателу. |
Putujem
Putujem kroz nove galaksije brzinom svetlosti, pogledom mazim meke planete, u vasionskoj prašini ostavljam tragove. Putujem dokle god mogu maštom i ponovo se vraćam da se Tobom ushitim
Stvoritelju. |
Убиец
Тоа те виде кога го згмечи мравчето, таа душичка се расплака кога безмилосно го настапи. И залудно потоа извинувања дека не било намерно, објаснување дека е тоа само еден непотребен инсект.
Во очите на едно дете ти засекогаш ќе останеш убиец. |
Ubica
Ono te je videlo kad si zgnječio mrava, ta se dušica rasplakala kad si ga zgazio bez milosti. I uzalud zatim izvinjenja da nije bilo namerno, objašnjenja da je to samo jedan nepotrebni insekat.
U očima jednog deteta ti ćes zauvek ostati ubica. |
Живи закопани
Најпрвин ни ги врзаа рацете, потоа ни ги ископаа очите, на крај не закопаа живи.
Се мачевме, квичевме, не умревме. Го стискавме животот со заби како што ја стискавме земјата.
Во неможност нешто да кажеме, времето зборува наместо нас: зазорува кога сме весели, замрачува кога сме тажни.
Пладнето и полноќта им ги оставаме на нашите гробари. |
Živi pokopani
Najpre su nam vezali ruke, zatim isčupali oči, na kraju nas pokopali žive.
Mučili smo se, cvičali, nismo umrli. Stezali smo život zubima kao što smo stezali zemlju.
U nemoći da nesto kazemo, vreme govori umesto nas: zazori se kad smo veseli, zamrači se kad smo tužni.
Podne i ponoć ostavljamo nasim grobarima. |
Чекање
Ноќе сонувам ѕвезди како ме допираат, како нешто убаво ми шепотат. Дење, повторно сум оној истиот, човек бесчувствителен, уморен, човек што чека само да заспие |
Čekanje
Noću sanjam zvezde kako me dodiruju, kako mi šapuću nesto lepo. Danju, ponovo sam onaj isti, čovek bezosećajan, umoran, čovek koji čeka samo da zaspi. |
Линија
Повлекувам линија, ни за миг не размислувајќи дали добивам со таа моја постапка
или губам како и секогаш. |
Crta
Povlačim crtu, ne razmisljajući ni za tren da li dobijam tim mojim postupkom
ili gubim kao i uvek. |
Слика
Крв! Крв! Не ги сметајте труповите, тие воопшто не се важни. Боја! Малку повеќе живи бои ни требаат, зашто е ова сепак, порака за мир.
Крв! Крв дајте ни и солзи на бебиња новородени! |
Slika
Krv! Krv! Ne računajte leševe, oni uopšte nisu bitni. Boje! Malo više živih boja nam trebaju, jer ovo je ipak, poruka mira. Krv! Krv nam dajte i suza novorođenih beba! |