Dragan Dinić - Srbija
Prezime i ime: Dinić Dragan
Adresa: Generala Milojka Lešjanina 51/53, 18000 Niš
Telefon: 018/521 844;
Mobilni telefon: 061 252 02 99
E-mail: ivodinic@yahoo.com
Radno iskustvo: radio kao knjizničar-volonter u Narodnoj biblioteci“Stevan Sremac”u Nišu u periodu 2006-2008,
Obrazovanje:
Period: 2008, - Položen stručni ispit za samostalno obavljanje bibliotečke delatnosti
Period: 1999 – 2004, Studirao na Filozofskom fakultetu u Nišu, odsek istorija, položio prvu godinu,
Period: 1995 – 1999, zavrsio srednju umetničku skolu „Đorđe Krstić“ u Nišu, smer – grafički dizajner
Poznavanje rada na računaru (Windows,Word, Internet programi: Opera, Firefox, Internet Explorer)
Aktivnosti: Pisanje pripovedaka; slikanje temperom na platnu; 1999 – 2000 Član Studenskog pozorišta u Nišu pod upravom glumca Aleksandra Saše Đorđevića i reditelja Boška Dimitrijević
Trenutni status: Nezaposlen.
***
Šta mogu kad sam lirska, pesnička duša? Šta mogu? Šta mogu kada me zaboli svaka odluka opštinskog odbora?
Šta mogu kada mi se srce cepa i duša kida zbog svake odluke Republičke radio difuzne agencije?
Šta mogu kada suze ronim tokom svakog prenosa sednice skupštine?
Šta mogu kada pomišljam na najgore čim se donese neka uredba?
Šta mogu kada mi kao nož u srce prodre svaka odluka Ustavnog suda Srbije?
Šta mogu kada mi se srce stegne nakon svake izjave ministra spoljnih poslova?
Šta mogu kada tiho jecam nakon svake izjave predsednika republike (ove nase) ?
Šta mogu kada mi je čelo natusteno povodom predstojećeg izbora novog patrijarha (a svi unapred znamo ko će to biti).
RASPNITEGA povikaše oni iz gomile.
Uredba je već doneta.
Zakon je već u proceduri (samo što i on nije donet).
Izjave su već preplavile carstvo imperije medijske....
Ustav je već sadeljan...
Venac od trnja već je spremljen (onaj sa Andrićevog venca , beogradski krug dvojke). Turiše mi isti na glavu, uzeh uredbu pod mišku, staviše mi zakon na leđa, i ja pođoh niz ulice dok su i dalje vikali RASPNITEGA. Šibali su me izjavama, pljuvali odlukama svojim, rugali mi se stavovima svojim. Popeh se na to brdo...ne znam kako se zove ali mi je poznato odnekud. Zakucaše mi udove moje, zakonima svojim, prikovaše me na Ustav svoj....
Povikah: OPROSTI IM BOŽE JER ZNAJU ŠTA ČINE.
O' socijalna pravdo, zašto si me napustila?
(iz zaveta prosečnog Srbina)
***
Sedim ja tako jednog dana i razmišljam: Bože me 'prosti al' mi ovaj naš upravni odbor prosto liči na francuski pokret otpora iz Drugog svetskog rata. Znaš da postoji , al' ne radi ništa. Odnosno on radi. Radi na podizanju svojih plata, dnevnica i slatkih malih bonusa na kraju godinice.
Odem recimo ja i kazem; taka i taka stvar, radim bambadava već nekoliko meseci i ako bi bili ljubazni da me primite za stalno ili određeno ili neodređeno vreme, tek da i ja jednom primim platu, makar sa smanjenim koeficjentom.....?
Oni dreknu: Sad nije pravi momenat , čekamo predsedničke izbore , pa posle toga .....ćemo ......možda.....Ipak dragi kolega ne gubite nadu.
Ja huknem, slegnem ramenima i odem.
Završe se predsednički izbori, pa opet odem: Taka i taka stvar, ja ovde radim godinu dana bez kinte, pa ako bi mogli.....itd.
Oni (opet) dreknu: Nije pravi moment, Vršimo (po 22 721 put) sistematizaciju radnih mesta, a bliže se i parlamentarni izbori, pa .....videćemo .....posle.......izbora.....I opet ono dragi kolega ne gubite nadu.
Ja huknem, slegnem ramenima i odem.
Završe se se i izbori za parlamenat, pa opet odem: Taka i taka stvar , ja ovde radim već godinu i šest meseci , pa ako bi ........?
Oni zaurlaju : Sad si doš'o, vidiš kak'a je situacija (menjaju se direktori i upravni odbori), a nisi položio ni stručni ispit, a to moraš po zakonu. I opet ono sa nadom i dragim kolegom.
Ja onako (volonterski) huknem, slegnem ramenima i odem.
Oznojim se pošteno (od onolikog učenja glupavih predmeta), istrosim se pošteno (od onolikih cena u Beogradu), namučim se posteno (od polaganja onih istih glupavih predmeta od kojih sam se prvo oznojio) i položim nekako.
Usput se raspitam i saznam da idu izbori za lokalnu samoupravu. Sačekam da se i oni završe, pa opet odem i naravno ne nađem nikog. Godišnji odmori. U međuvremenu čujem da su bile neke nepravilnosti na lokalnim izborima, pa ponovljeno glasanje u više opština, pa SVETSKA EKONOMSKA KRIZA ...itd.
Strpim se ja kao magarac (što u suštini i jesam) da sve to prođe, pa opet odem.
A oni odmah s'vrata dreknu: Šta si nas ti brate zaokupio sa tim tvojim poslom? I mi smo (direktorka) trinaest godina bili bez posla, pa šta? Nego, ako imaš ti nekog iz ministarstva, pa da on......da neki mig........mi ćemo te morati primiti. I opet ono sa nadom i dragim kolegom.
Ja opet (volonterski i celom upravnom odboru sve po spisku) huknem , slegnem ramenima i odem.
Usput se bacim u duuuuuboooko razmišljanje: Imam li nekog u ministarstvu ko bi dao mig? I posle dugog proučavanja genealogije moje "poštovane" familije, utvrdim da nemam nikoga ko bi iz ministarstva namigivao za mene.
Nadu nisam izgubio, ali sam dobio tikove.
