Milan Milutinović

Milan (Vojislava) Milutinovć, rođen sam u Beogradu 4.12.1966. godine, gde i danas živim i stvaram. Član sam  klubova : „ Miodrag  V  Šijaković “,

od 1988. godine, književnog kluba „Jesenjin „ od 1996. godine, književnog

društva „ Libero Markoni “  od  2005 godine i „ Udruženja književnika Srbije „od 2003 godine.

Godine 2009. osvojio sam drugu pesničku nagradu za pesmu „Tuga„

književnog kluba „Branko Miljković“ iz Knjaževca i 2010. godine treću

nagradu na pedesetim majskim susretima u organizaciji književnog kluba

„ Đuro Salaj“  za pesmu „Na zidinama troje“  

 

Objavljene knjige poezije:

 

 -  „ Krstarenje izvan vidokruga“ , 1997. godine u izdanju Saveza za

     CDP Srbije,

„ Iskre duše“ , 1998 godine u 1998 godine u NU Vladimir Dujić.

„ Izvorišta“; 2000 godine Klub pisacaca „ Miodrag Šijaković“.

„ Šapat ptica ili odjeci tišine“, 2005 godine izdavača kuća Empirej.

„ Korak do „ ,2007. godine izdavačka kuća Empirej.                 

Pesme su mi objavljene i u časopisima:

„ Jesenjin „ , 1998 , 1999, i 2000 godine.

„Scena Crnjanski „ ,2005. ANP Empirej,

„ Libero Ars „ 2006. godine  ANP  Empirej,

„ Slobodna reč „ ,2007 godine ANP Empirej,

„Ruj“ časopis za duhovnu poeziju iz Užica 2008 godine.

„Baština“ časopis za  književnost i umetnost u izdanju  književnog

kluba „ Branko Miljković “  iz Knjaževca i u elektronskom časopisu

„ Heli Clerry“ veb zin 2009 godine.

Kao i u sledećim zbornicima:

„Nisam vise sam“ izdavač  Ravera pres 1994 godine,

„Glasovi neba „ Saveza za CDP Srbije 1994 godine,

„Panonski galeb“ 2 i 3 kniževnog kluba Irod Larmi iz Subotice

1992 i 1993 godine,

-   „ Pesme vremena“ u izdanju Yu poet festa Subotica Palić u ediciji

Fontana Logos 1994 godine,

„ Terazije – 26 pevanja i još ponečem“ Saveza za CDP  Srbije

     2003 godine,

 -  „Rođeni smo jednaki“ Saveza za CDP Srbije 2008 godine,

 -  „Mozaik“ mala antologija poezije izdavač Beofeniks,

 -  „Garavi sokak“ dvadeseti međunarodni susreti pesnika Inđija

     2009 godine,

 - „Lepotica u ćilibaru“ u izdanju biblioteke Branko Radičević

 iz Žitišta 2009 godine,

„Vidovdanske besede Vučjak 2010 godine,

„Garavi sokak „ dvadeset prvi međunaodni susreti pesnika

Inđija 2010,

„Rudnička vrela“ zborniku književnog kluba Momčilo Nastasijević.

Sajtu „www poeta“ 2009 godine i na sajjtu „www.poetika.webnode.com“

2011 godine.

 

ATLAS

(ILI TI PROGNOZA VREMENA)

 

Vatra se kotrlja niz brdo

Nema više oblaka na nebu

Nebeski svod je pao po livadama

Na krovove kuća u korita reka,

Tanjir bele čorbe, pseću činiju.

 

Atlas se zgurio pod težinom čeličnih ptica

Brojnim izstraživačkim i špijunskim stelitima

Ruke mu drhte, tresu se u ritmu plime i oseke

Umorio  se od samoće i ćutanja,

Tereta koji mu se useko u meso, kosti i srasta mu sa dušom.

 

Želeo je da predahne,

Razbaca  pasulj,

Prevrne šolju i ubode želju,

Pogleda duplerice,

Pročita crnu hroniku i čitulje.

 

Da vidi ko letuje na Olimpu

Da li ima njegovih prijatelja

Među zvezdama željnih slave

Čuvaju li ga  još u snovima

Na štitovim i dugim noževima.

 

Ima li neko među slugama da ga odmeni

Na tren, da okrene list vlastite knjige života

Pogleda utakmicu na Tv, ode na pecanje,

Prošeta se kroz tržni centar,

Popusi Havana cigaru.

 

Nehaje za rak pluća

Ozonsku rupu kroz koju

Može da vidi Mlečni put i prošlost

Detinjstvo majku,oca, kuću okrenutu ka zapadu

Voljenu zemlju okružennu tamom

 

REKA

 

Tečeš iz sećanja niz zemlju,kamen,pesak,

Iz juče u danas iz danas u sutra

Žedna  u svakom gutljau

Kapljici,slapu,toku,talasu,

Vrtlogu, česmi,flaši, čaši.

 

Da napojiš iskrivljena i razjapljena usta

Reč nemu zapelu na gornjem nepcu

Mrvu suvu koja davi dušnik pri svakom zalogaju

U čorbi od zelja i praziluka daje život

Dok trnu mlečni zubi mladom mesecu

 

Koncetričnne krugove tamnih podočjaka

Pijanog Alasa od Šljivovice,Lozovace,

Travarice, Dudovače, snova i snova.

Oba plućna krila nabrekla od splavova,

Marina, sojenica, kupača, plivača.

 

Spušta se  niz slezinu, bubrege, urinarni trakt.

U kapi kiše, ribljim očima, ogledalu od oblutaka i školjki

Posmatram svoje lice,pipam se po ramenim, grudima

U srcu, duši tražim tvoje izvorište, ušće i uvirište

Hladan znoj dok mi se sliva niz telo.

 

NESANICA

 

Nekada su snovi daleko od očiju.

Skriveni duboko u tišini noći

Među požutelim knjigama, starim sećanjima

Izbledelim fotogrfijama, zaboravljenim ljubavima

Ne mogu da se odazovu, pruže ruke, otvore dušu.

 

Litar krvi u plastičnoj flaši

Kilo mesa u najlonskoj kesi

Slezina i bubrezi na žaru

Trebalo bi da bude dosta da se skinu okovi, lanci

Oslobodiš se blede i gole nesanice.

 

Da se nahrane ptice grabljivice

Čopor besnih pasa lutalica

Ulični šetači u plavim žaketima

Noćne dame na visokim štiklama

Beskućnici u kutijama od frižidera i veš mašina

 

Za jedan minut na grudima usnule zore

Oblačan kišovit i sanjiv dan

Dugu noć ušuškanu u praznu postelju za dvoje

Oči umorne, upale, prazne

Od bdenja i nesanice da usne snažno i nežno.

 

DODIR LEDA

 

Teška mi je glava

 

Teža od kamena Oblutka

Kojim se obeležava šumska staza

Lopate mokre, žute zemlje Ilovače

Nastruganih kubika drva iz Amazonskih šuma

Tehničke vode sa ušća Dunava

Olovnih i tamnih oblaka sa dalekog istoka

 

Teška mi je glava

 

U koloniju crnih ratnika mrava

Roj zelenih gladnih skakavaca

Leglo puževa golaća

Nakot  poljskih miševa

U suvoj travi da gledam

 

Teska mi je glava

 

Da budem žižak od zlata

Daleki pogled u slepim očima

Zaglavljen glas u iskrivljenim ustima

Veliko tamno slovo na belom papiru

Bez reči i pesme

U mrkloj  noći.

 

Teška mi je glava

 

GAME

 

Ja sam onaj koji pali i gasi svetla

Podiže, spušta roletnu otvara prozor

Sluša muziku sa kompijutera

Budi te iz dosade, da vidi šta si

 

Plastičnim štapićem od osam gigabajta

Pretvoriću te u Cara od Javora

Darivaću ti maslačak da duneš

Da ti se otvare tri želje.

 

Prva želja da postaneš

Sjajna zvezda na dalekom nebu

U naručju mlečnog puta

Na jastuku Kentaura

 

Druga želja da postaneš jelen

Snažan,brz, veliki i lep da te jure, love i ubiju

Da završiš kao ukusan zalogaj u paprikašu od divljači 

U luksuznom restoranu sa skupim vinima.

 

Treća želja da postaneš krtica 

živiš pod zeljom,vidiš sve nijanse tame,

Čuješ snažne tonove tišine

Iskopas brojne tunele za izgubljene duše

 

Na kraju noći kad čarolija prođe

Bićeš senka u zagrljaju Javora

Nosićeš odelo od mahovine i lišaja

Mirisaćeš na buđ i vlagu

 

Čekajući da se ponovo

Upali žuta lampica na monitoru

Ispiše se ta čarobna reč na desktopu

„New game“ i igra počinje izpočetka

 

 KASICA PRASICA

 

U usnulom uglu dečije sobe

Staroj i sivoj kartonskoj kutiji

Oslikanoj granama plesni i buđi

Među igračkama polomnjenim vozićima

Policajskim automblčićima vatrogasnim kamiončićima

Zaboravljenim slikovnicama izgriženim slagalicama

 

Našao sam moju kudravu, nasmejanu

Sa crvenom mašnicom oko vrata

Plastičnu, neuništivu kasicu prasicu

Bila je to iznova rođena ljubav

Ljubav na prvi pogled

Buket mirisnih ljubičica

 

Svečano pred ogledalom od žada

Kao pravi dobrica i anđeo

Obećao sam joj da ću svaku

Paru, dinar i  evro

Dobijen za užinu žvake, cigare i pivo

Dati njoj i samo njoj na čuvanje.

 

Dok ne porastem, napunim osmnaest godina

Postanem svoj gazda,kupiću pesmu na crnom tržištu

Snimiću CD sa pop pesmama,gostovaću u novinama i na Tv-u

Pevaću glasno na plejbek, postaću svetska zvezda

Kupiću kuću sa bazenom, par kola, satova i starački dom

Biću slavan i bogat, biću bogat i slavan.

  

MUZEJ

 

Na zidu muzeja visi velika slika

Na slici livada sa veštačkom travom

Miriše i vonja ceo hol

U travi šareno jagnje, jagnje sa dve glave

Ispod slike na belom pravugaonom papirću

Piše sitnim slovima „Dve glave su pametnije od jedne“

 

„Deda, deda da li je istina ono istina što pise ispod slike“

Pita unuk dedu sav začuđen,

„Ne znam sine „ odgovori mu deda

Povuče ga za ruku da krenu dalje u razgledanje

Stopala dok mogu da im uđu u raketne cipele

Cipele od poliestera i plastike koje ne ostavljaju trag po mermeru

 

„Koje je ovo doba“? prošaputah Ja

„Koliko ima sati“ upita čovek sa leptir mašnom

Zelenoj košulji i plavim pantalonama.

„Kakvo je vreme napolju da li je dan ili je noć“? pita ćelava devojka

U žutom bodiju i crvenoj mini suknji.

„Da li je ovo budućnotst stigla u naše snove i rem fazu“? razmišljam ja glasno.

 

Robot na točkovima i daljinsko upravljanje

U haljini kućne pomoćnice ponudi me da sednem,

„Sedite i popite čaj od nane dok Vam naš dežurni tehničar

Resetuje čip na kori malog  mozga i izbalansira ravnotežu

Onda možete da ustanete i krenete  u novo  razgledanje.

Nasmeja se Ono ili Ona sladunjavim osmehom dok mi je sipalo ili sipala čaj.

 

SUSRET

 

Sreo sam tišinu na ulici

Punoj ljudi, dece, kučića

Obučenu u belu haljinu,

Crvene čizme, plavi žaket.

Niz koji se spušta loknasta,

Duga crna kosa.

 

Ne bi je ni prepoznao ni osetio

Da nije ušla u gusti oblak

Dima od moje cigare kao da traži putokaz

Očešala se o moje levo rame, slonovsko uvo

Otisnuvši dubok trag lokni i parfema

Na  mom modrom reveru.

 

U levoj ruci nosila je pun zembilj

Luka, kupusa, krompira

Jabuka, oraha i šljiva

Potrčala je brzo kao da se stidi, pravda

Zamaknuvši u pustu i bledu ulicu

Bez zažarenih buktinja u sveltosnom nizu.

 

Otvorila je siva drvena vrata bez ključa

Na prozoru nema zavesa žaluzina ni muškatli

Nije bilo mesta u mraku za pesmu, muziku, smeh

Centar sobe zauzimo je izlizan kuhinjski sto dve stolice

Na stolu tri knjige „ Mali Princ-Antoina de Saint Exuperya

Pesme Vaska Pope i Nosterdamusovo proročanstvo“.

 

U uglu sobe stari krevet

Crno beli televizor

Na televizoru Dnevnik

U kome je sedi pogureni voditelj

Sa naočarima poput ekrana

Poželeo dobro veče gledaocima.

 

NA ZIDINAMA TROJE

 

Razlio sam se u zvezde

Podno mesečevih obrva i očiju

Levo oko mu je plavo sa njim uzdiže velikaše i vidi budućnost

Desno oko mu je crno sa njim prebira po leševim i vidi prošlost

Pogleda smrznutog kao led i staklo

 

U reku Penelopinih suza

Prostirku izatkanu nitima tuge

Talase, snažne i velike vrtloge

Jezu i morska čudovišta

 

Na dan kad su mrtvi vojnici

Osvajali državu i blago

Heroji kada su bili hrana za mačeve

Kosti u telu Trojanskog konja

 

U igri bogova

Plesu ljubav i strasti

U treptaju vremena,

U uzdahu zemlje

Bez svetlosti, bez svetlosti.

 

GLAVA

 

Veliki i moćni zid

Od betona,čelika cigala i maltera

Puca, ruši se pod udarcima ljudske glave

Leti na sve strane, vrišti i jeca

U sitnim parčićima, velikim komdima.

 

Izgubio je svoju funkciju i smisao

Između zemlje i neba

Na raskrsnici dana i noći

Da okruži i zakloni malu kuću

Napravljenu od zemlje,pruća,blata i slame.

 

Pribežište za hodočasnike,pesnike, glumce i vojnike

Sestre majke i decu koja ne mogu da odrastu,

Nahrane se i napoje, postanu ljudi

Za jedno proleće, leto, jesen i zimu

U sećanju vremena.

 

Zid od betona,čelika cigala i maltera

Puca, ruši se pod udarcim ljudske glave

Leti na sve strane, vrišti i jeca u sitnim parčićima,

Glava je moćna ima mozak, oči, uši, nos

Usta, zube,jezik i tišinu.

 

ODRASTAO

 

Odrastao sam, rukave više nezavrćem

Nogavice mi se više nevuku po zemlji

Počeo sam da brojim korake

Da čitam novine i da idem na pijacu.

 

Govore mi da sam sazreo,

Rastu mi brkovi i  brada

Šešir mi je postao tesan

Za kolo oblaka i jato ptica

 

Darivali  su mi

Košulju da pokrijem golotinju,

Mašnu da svaki zalogaj svežem u čvor

Kaput da odem na posao i podignem platu.

 

Potrošim je na hleb, mleko, kafu

I kesicu Kiki bombona

Za komšijsku decu i ulične mačke

Mesčeve dame u plišanim žaketima.

 

Tapšu me po ramenu

Hvale postao si pravi čovek

Ja ćutim, smeškam se kiiselo

Bacam krajcericu i smišljam neku novu pesmu

O nekom drugom i trećem čoveku.

 

GOLEM

 

Ja sam Golem

Div od blata

Prizvan u veseloj dečijoj igri

Mame i tate

U oluji želja i masnih kolača

Mamine princeze obučene u bledo plavu haljinicu

I ćudljivog dečaka u kratkim patlonima 

 

Poljupcem u čelo udahnuli su mi život tugu

Svezali mi zvono oko vrata

Deca da beže kad prođem ulicom

Ogrnuli su me crnim ogrtačem

Prašina da se vuče zamnom veliku sramotu da prekrijem

U ruke su  mi da li štap od vrebe reku da zamutim

Stope sunca da pratim u mraku

 

Ja sam Golem

Ja sam zver

Imam snagu 

Da pljunem na sve

Uronim u glib blato

Zubima ranu svoju da izjedem

Razbijem kčag crnog vina

Na smrt se kao zemlja nalijem

 

Ja sam Golem

Ja sam čudo

Imam moć

Bedem da srušim oko senki

Ispijenih očiju, uplakanih glasova

Otetih snova u oluji proleća

Na ulazu u grad, na izlazu iz šume

Vatru da izgazim

Petvorim se u prah pepeo i nestanem

 

NEDELJA

 

Pet i trideset vreme je za čaj i kolače

Uz melodiju sa pijanina

Čitam dnevnik malom krugu prijatelja

Plaćenih srebrnjacima da ćute,pomno slušaju

Aplaudiraju kod svake tačke i zareza.

 

Prvu pesmu sam napisao

U stranoj i nepoznatoj zemlji

U staroj kući,utočištu za izgubljenu decu

Decu koja su slaba, imaju krupne oči

Hladne ruke i bosa stopala.

 

Mole za mali zalogaj

Vole vas za svaki osmeh

Kada sam ih pitao za imena

Rekli su mi imena svetaca

Jovana, Pavla i Petra.

 

Nisam imao duha i snage

Da utonem u njihove misli

Ispružimo ruke, dodirnemo ptice i nebo

Ostao sam sam sa svojom pesmom

Ispisanom na parčetu papirne maramice.



http://cms.novapoetika.webnode.com