Milan Višnjić - Srbija

Sva

je rođen na Vidovdan 1957.u selu Međa u Banatu.

U poeziji uživa i kreira svoj emotivni stil od detinjstva..

Do sad objavio zbirku pesama "NE PUŠTA ONA KIŠU".

Živi i radi u Kučevu na istoku Srbije.moja bekstva 

 

Sva moja bekstva


od svega
od nje koja već sve moje odgovore zna
ali me opet iz početka
sve ponovo pita

Sva moja skitanja
nepreglednim predelima sna
koje oči tvoje


duginim bojama boje
i pomažu mi da zaboravim
na visoke rate
doživotnih kredita

Sva moja skrivanja
od života
koji mi se često
kao samoubilačko uže
oko glave obmota

Počinju u ponoć
pred spavanje
a završavaju u svitanje
pred istim sumornim ogledalom
sa uvek istim pitanjem
OD KOGA BEŽIŠ BUDALO

 

Magija 


Od mene do tebe
mlaznjaku ne treba
više od petnaest minuta

a mojoj želji
samo krajičak trenutka
pa da se javiš
ispod mog kaputa
kožom mojom ogrnuta

toliko malo nama treba

za ovaj korak neba
za ovu lokvu daljine
kad su nam želje
ko dve sestre bliznakinje

 

 

Dobro reče ,druže 

Čitam danas:
sutrašnju prognozu.
Četiri žrtve
u smrskanom vozu.

Još jure ubicu
kome ne znaju ime
U Rusiji ljudi
umiru od zime

U Srbiji naveliko
radi se i gradi
a ljudi neznani
umiru od gladi

Teniseri pobedili
ali odustali
budućnost je svetla
al nikoga nema
da svetlo upali

Dobro reče,druže
sa nebeskim darom
u životu našem
još je sve po starom.

 

 

Dilema 

Jesenjin je hrabro izabro
 
Puškin je umro muški

a ja još uvek biram
kako da osudim sebe
da li na spokoj večnog mira
ili na mučan život bez tebe

Niti sam Jesenjin
niti sam Puškin
i priznajem
teško mi je da se odlučim
da li da živim
ili da umrem muški

kao da nije dovoljno to
što već ceo život
i pijem i pušim
a za zdravlje se molim bogu

Ipak ne mogu
podići ruku na sebe
dok god u srcu nosim tebe

 

 

Skitnica

 

Putevi me beskrajni
raskršćima svojim zaveli  
nigde ne stanujem
jer se stalno selim

Ponekad zastanem
da želju rasteretim
dok mi san o domu
ne rastrgnu petli

Niko mi ne piše
jer kad me putevi ponesu
ne znam ni sam
svoju sutrašnju adresu

Možda ste me i sreli
al ste se prepali
kad ste u ogledalu
pogled moj prepoznali

 


Ukus trnjina 

Probudi se ženo
pogledaj na prozoru
dan je već odavno ispratio zoru
 

Probudi se ,jedina,
kafa je gotova
i slatko od malina

Zašto ne ustaješ
kao da se teško rastaješ
 
sa onim kog si svu noć sanjala
dok si sa mnom spavala

Probudi se, jedina,
ne budi u meni ukus trnjina

 

Ko dva lista žuta

 

Na poslednjoj grani
krošnje već ogolele
već danima sami
dva lista žuta
na kraju puta
ćute i žute

Nikada bliži
nežno  se stisli  
jedno uz drugo
i kao da znaju
da neće još dugo
tiho se opraštaju

Teška mi je i pomisao
na dane
kad su bili zaljubljeni
i zeleni
jer toliko su slični
i tebi i meni

 



http://cms.novapoetika.webnode.com