Katarina Kiković Jović

 

Rođena u Nišu. živi i stvara u Nišu...

 

Egzorcijum

 

Bilo je to onda ,

nekada,

kada se usudila

bez očevog znaja

da te tudjom verom pokrsti.

Ko je to tražio od nje?

I kakva joj je to trulež u utrobi

javila da te na glavu izbaci?

Pitamo se.

 

Šta ćeš sada tako pričeščena semenom crnim,

koji u grlu grgori i vrije

i nemu mučninu greha čini?

 Šta ćeš sada?

 

Hajde onda.

Spektakl,

egzorcijum učinite

neporočni, pobožni

vernici ,kanonisti

bilo ko

 

držite opsednutu

dok urliče

dajte

psalme, evandjelja

Mocarta ili Betovena

zvezdu i mesec

svetom vodom poprskajte

otkrstite

kostima očevim prekrstite

tetra-gamadion upotrebite

bilo šta

 

U ime Oca i Majke

i spora zvezdanih posutih

izbljuni seme u mlazu.

 

Rukama je držite

ovo je poslednji dan

nek se ne zagrcne Vezuv

dok ne provali

i pepelom pokrije i okameni usnuli grad.

 

Posao je zaršen.

Kući da se ide vreme je .

 

Bilo je to tada i zauvek

i sada i nikada

A vi pričajte.

 

 

Знаш ли ко сам ја?

 

Обмотан сам око тебе као знак   питања

док сваке ноћи  натапаш

моја непробојна бела  окна 

горким и силованим грцањима

у нади да ћу те усркнути попут ваздуха.

 

Али ти си  новокрунисана  краљица

степских ветрова и вароломејских уздаха

а ја тек мали краљ  у овој рокади стихова

и ја ти се клањам уз дужно поштовање

према твом црном пољу.

 

Прогутати тебе пред хиљaду и једним оком

наше мале позорнице

превелики је залогај

и значио би залуд ослепити Киклопа.

 

Требало би превише врелог уља да твој

храпав глас склизне у моје одобравање.

Драга нарушићу свој витки   стас такав.

Никада нећу ући у енциклопедије.

 

Ја нисам крив

што је у теби неразвијена родница

похотне девојчице

и не могу ти дати  наследнике

али слаб сам на влажно пуцкетање очију.

 

Једино што ти као  мали краљ могу понудити

је мој чворновати графити ослонац

да увек и изнова ретушираш

једино што заиста поседујеш

црно-белу фотографију снова.

 

Можеш га држати на ноћном сточићу.

 

 

JOŠ VREME NIJE

 

skinula bih te sa lica pokretom ruke  da mogu

ali zakraljena sam na festivalu komedije

zablude i zabune

ne smem

nije vreme

krenuće more kazi

ti

dok obrušava se nebo

ni dobar dan

ni do vidjena

ni hvala kurvo

zar

 

a memorijalni kup nosi tvoje ime

i slavi se

i deca naše dece i njihova deca

opet su svatovi koji se tuku

iz straha

zbog oružja svetlosti i mraka

naša folklorna skupina polako se osipa

 

i kada će već

 

ja više ne znam kako da budem tvoja u odsutstvu

i ostanem ti krunom

a pošteno sam je platila

 

ovako obezglavljenu istokom

istače me vreme

malo je  

još malo samo je

i kada će već

 

 

svejedno

 

sve je jedno

izvan obmana

od i do tačke utamnjenja

 

svejedno  je sada

 

a  još sam snobremena

(ljubljena dohvatno)

a  nedohvatno osenjena

i zardjalim kamama

i prašnjavim  dijademama

nenajvaljeno odjavljena

 

uvek iza zenica

iza  šarenica i spleta sletova

pismonoša  golubova  svih

(koje ljubim u kljun)

 ne voliš me

 

uvek uzvan omedjivanja   nevremena

četom prismonoša  golubova i

onih  drugih glinenih

(ljubim krilo im prostreljeno)

ludo i nerazumno

ne  volim te

  

pa  sve  je  jedno

ono što  isto je uvek

ne voliš  me

 

sada  ti ni imendani moj svi svi

ni mučenici  sveti  neće  pomoći 

sada i na dan  klimenta

i dalje ne želim te

ti ne želiš i dalje

nismo dobrodošli

ni dan pre 

ni dan posle

ne možemo  izvan nas samih

uzemljenih u sada

u svedvoje

u svetroje

 

svejedno je

smešno je

ne volim te i neću

 

jedino sve

jednostavno je

uvek

 

Ti i Mi

 

ti si lična zamenica

zamenjuješ  one

podražavaš  nas lično

 

mi smo kultna misao slobode

prečišćena usrdnost van sebe

one koje brišu varke sreće

nagovor  na  večnost

  

mi smo bogoslavlje

unutrašnja prisutnost

one koje predstavljaju predanost

nagovor na istovetnost

  

mi smo jezikoslovlje

jedinstvo  pojava

one što hrane  sunce ,mesec i zemlju

nagovor na neposrednu čulnost

  

ovde  si ti  zamenica

i sada

kada  odbacimo lično

onda

onda  one su  ovde bit

 i

nisi više bitan ti

mi  smo ovde  neophodne

  

i da li  je toliko nepodnošljivo ovo prijanjanje

udno nas.

 

 

NA KOLENIMA

 

na kolenima

ili u molitvi ja sam negde pogrešila

ili ti držiš monopol vere

 

mada sam krst sobom razapela

i bila spremna za verikalno poniranje

negde u molitvi ja sam pogrešila

osujećena ja

 

ja sam nerazgovetni oblik ljubavi

loše protumačen merom žudnje

 

istina

u molitvi negde sam pogrešila

 

tek

noć je stupila u jecaj eha

merožderom  sam proždrana

klicom već zaječen

klicom već oječen

klicom zanoćen već

tek

ti si oplemenjen početkom svega što napaja zvezde

 

ja u tebi objedinjujem ječanja

 

istina

svaki smiraj nasilnog prodiranja iz tebe

sada nanosi mi bol

 

bezdušnim duhom obujmljena

tu i tamo prikaza

ja sam borba pobede forme

bez izbora sloboda

nerazgovetan oblik ljubavi

protumačen merom žudnje

ja

 

mada

u besnom trzaju nadraženih prepona

odrobljena vrelim mlazom nadolazećeg ropstva

ja bih još

još da ne prestaneš

da ne nestaneš

da uvek

i opet

 i opet za novu molitvu spremna

 

tvoje je samo da me pokoriš

da me se silom klečenja namoliš

ti orionu

ti mačem sapeti

nanovo ti



http://cms.novapoetika.webnode.com