Miodrag Jakšić - Srbija

Miodrag Jakšić, rođen je 1969. godine. Objavio je do sada šest knjiga za najmlađe, zastupljen je u mnogim antologijama i dobitnik je značajnih nagrada za svoje književno delo, a najveći uspeh imale su zbirke pesama iz zmajevske trilogije koju čine „Mali zmaj i njegovi snovi“, „Kako raste Mali zmaj“ i „Tajne zaljubljenog Malog zmaja“. Objavio muzički CD „Da se zemlja okreće nikada prestati neće" (album sa 12 pesama u interpretaciji Bore Đorđević, Goce Tržan, Aleksandre Slađane Milošević i dr.), Član je UKS.
Državni sekretar Ministarstva za dijasporu.

 

PROSTRANA PIJACA

 

U nama prostrana pijaca,

na njoj požuda

u radosti pazari.

Tiskanje godi,

dukati zveče,

biramo zrele,

kilograme i litre.

Lepe nam se za đonove,

sokovi kaldrme orošene...

I s kraja na kraj,

od tezge do odluke,

bez reči o siromaštvu,

ne uzimamo kusur.

Market taj,

tako nam mnogo nudi

i vredi,

vidiš,

kao nekakav hram.

U nama prostrana pijaca,

tvoj i moj,

početak i kraj.

 

 

JEDNA OD DRUGE

 

Najbolje je da upoznam,

međusobno,

sve svoje žene,

pa da se uzajamno druže

i tračaraju me.

 

Da u onim lepim baštama kafića

na Obilićevom vencu,

zajedno,

piju kafu,

analiziraju

moju natalnu kartu

i progovaraju

o njihovim uticajima,

na mene.

 

Da se naslađuju mnome,

ne budu više ljubomorne,

jedna na drugu,

i da konačno,

jedna od druge,

iskreno,

saznaju istinu,

da ništa nisam imao

ni sa jednom od njih.

 

 

PRIČAM PRIJATELjIMA

 

Pričam prijateljima

da sam sinoć upoznao

Anabelu Basalo.

 

Sedeli smo u kafani,

pili mineralnu vodu,

i popunjavali tiket

sportske kladionice,

dvoumeći se da li da

za dve utakmice,

švedske druge lige,

odigramo fikseve

ili

ukupan broj golova.

 

Pričam prijateljima,

a oni mi odgovaraju:

Bio si sa Anabelom Basalom

i pričao o fudbalu?!

Kretenu!

 

 

O NJIMA SU SVE PESME

 

Boli me glava od pohvala nebu,

Ljubavi, vinu i hlebu.

O njima su sve pesme.

 

Srk za ručkom, uzvik za kučkom,

I bojazan da će da ode...

To me brine.

A ne pesme o zavičaju i slobodi.

Vazduhu, svetlosti i vodi.

I kada će sunce da sine...

O suncu pogrda ne sme...

O njemu su sve pesme.

 

Kada se njiše njen kuk...

Ja čujem zvuk.

Samo me uz taj dah,

obuzme strah.

Ako bi pustio glas,

ostali bi bez nas.

O bože kakav ima stas...

 

Život je to, ukleto, prokleto...

Hoću pesmu o skotu,

a ne o životu.

O njemu su sve pesme.

 

 

NE BIH NIKADA POKUŠAO DA TE POLjUBIM

 

Ne bih nikada pokušao da te poljubim

i ako bi uživala i želela to.

 

Ta usta, te nervoze koje titraju na njima

i zlovolja koja ne zna gde će, đavolja su inspiracija.

 

Ne bih nikada pokušao da te poljubim

i ako je želja veća za tim od navijanja za Zvezdu.

 

Taj krik, taj uzdah, taj fol

i karmin mondenski, nepipnut, mame do kraja.

 

Ne bih nikada pokušao da te poljubim

i ako je to prirodno nakon svega.

 

Uspešni saradnici, čvrsti, stabilni, situirani,

porodični, neporočni, dosledni i čestiti.

 

Ne bih nikada pokušao da te poljubim

jer nakon toga ne bi bilo iskrenosti, više.

 

Za sekundama uživanja,

Patile bi decenije života.

 

 

NA ČAKOVSKOM TROTOARU

 

Ako bih hteo, već,

da se suočim, sa sobom samim,

bilo bi, to,

ispred  Dositejeve kuće,

u  Čakovu.

 

Skitarko, nije mi  teško,

da svako veče prošetam tamo

i čamim na kaldrmi,

ćuteći,

kao  svoj.

 

Baš tu, u tuđoj zemlji,

na svom terenu,

saopštio bih mu  zahvalnost.

 

Kao licemer, što hoće da popuje,

i bednik da sitno ucenjuje,

onemeo bih na tim basamcima, rado.

 

 

O NJIMA SU SVE PESME

 

Boli me glava od pohvala nebu,
Ljubavi, vinu i hlebu.
O njima su sve pesme.

Srk za ručkom, uzvik za kučkom,
I bojazan da će da ode…
To me brine.
A ne pesme o zavičaju i slobodi.
Vazduhu, svetlosti i vodi.
I kada će sunce da sine…
O suncu pogrda ne sme…
O njemu su sve pesme.

Kada se njiše njen kuk…
Ja čujem zvuk.
Samo me uz taj dah,
obuzme strah.
Ako bi pustio glas,
ostali bi bez nas.
O bože kakav ima stas…

Život je to, ukleto, prokleto…
Hoću pesmu o skotu,
a ne o životu.
O njemu su sve pesme.

 

 

NJEMU POVERI SE

 

Tebi,

brate moj,

ni ja, ni on,

nećemo biti svod,

za delo to,

Blagoslov

ne da  ni Bog.

 

Neću ti ja,

ni na kuli sat,

brojati

koji je dan,

koji čas,

da se vratiš

njoj u grad...

 

A vino je,

znam,

drugar tvoj

koji prašta sve,

veruj mi,

njemu poveri se...

Čoveče.



http://cms.novapoetika.webnode.com