Mirjana Marinković

Мирјана Маринковић, рођена је неке тамо 1967, да је пуно не спомињемо јер то за њу ама баш никаквог значаја нема... Оно што је од важности је да је том приликом добила бесповратни стогодишњи зајам, па зато године рачуна уназад и намерава да узме кредит од Господа за још најмање педесет јер - срамота је живети мање...

Дипломирала је (на једвите јаде са осмицом) руски језик и књижевност 1992. на Филолошком факултету у Београду и стекавши звање највеће незналице на свету, упутила се на биро да тражи посао у струци... После краћег лутања по прерији и попуњавања празнина ту и тамо и у глави, дадоше јој да се с децом игра. И, знате шта? Одлично јој то иде! Већ девету годину води Руски хор у ОШ "Душко Радовић", Сремчица, наступају појединачно и заједно, што у школи, а што око школе...

А ово пискарање? Е, то је тек прича за себе! Хвата је местимично и спорадично, и то тек да не заборави слова... Оно, јес' да има некакве тамо новембарске и децембарске награде за поезију што их још из средње школе тегли, али таленат је од значаја, кажу, тек кад се и столица озноји...

Објавила ништа нијеИЗ ИНАТА! Свако јој је слово у Забели одлежало док се није успешно преваспитало... Ових дана нешто ваља по Фејсбуку у белешкама, кобајаги, забавља пријатеље и пријатеље пријатеља својих... Па и то је од другог видела... "(По)лајкују" местимично, коментаришу понешто, неком се и свиђа, замислите?!? Ајд', да је пустимо, дако нас изненади чим ваљаним, никад се не зна?..

http://www.youtube.com/watch?v=eC9UMHv32iQ&feature=&p=12B5298A927BD66A&index=0&playnext=1
http://www.youtube.com/watch?v=-w-Ri-AnRYc&feature=BF&list=PL12B5298A927BD66A&index=3
http://www.youtube.com/watch?v=QyN-Up_6Y1o&feature=BF&list=PL12B5298A927BD66A&index=8
http://www.youtube.com/watch?v=24D1O2BHY78&feature=BF&list=PL12B5298A927BD66A&index=20
http://www.youtube.com/watch?v=IGLoUGzVANc&feature=BF&list=PL12B5298A927BD66A&index=19
http://www.youtube.com/watch?v=TPYqWFr92gA&feature=BF&list=PL12B5298A927BD66A&index=6

 

АМОР

 

Антиквару аристократ један
крајем априла
у антикварницу донесе
амора од алевог ахата.
Антиквар га академски анализира,
артикулиса да је антика,
и ангро аванзова,
а аристократ апатично алали
и оде с авансом да ашикује...

О аристократу том афиширано беше
да је ашикџија и ашаријаст,
и да астрономске араче
на аморове артикле арчи,
да је алав на Анђелке,
Анке и Амелије,
па је аномалија
за аристократију
априлски аванс
у антикварници
за алевог амора,
јер нашем аристократи
исти беше амајлија
па и алатка,
a некад и аконтација
у акцијама тог типа.
Многа је Александра,
Анастасија и Анета
ах-уздисала и ах-колутала
пред амором
од алевог ахата...
Рад' амора је тог
и наш аристократ аванзовао,
ајме, к'о адмирал да је
ил' артиљерац!

А имао је у арсеналу
и акварела, и александринаца,
и алатастих атова, и акова,
и аљетака, и асура,
и аљкавог слугу Азијата
однекуд из Азије
што га је аветињом,
акрепом, аламуњом
и архиленштином називао
јер му беше антипатичан
због алавости и аљкавости,
ал' за бољег
није им'о алтернативу,
а био му је и антоним
онакав, од рода аветињаст,
апатичан и вазда апа-драпа
јер му је анулирао
личне недостатке
кад анфас поред њега стоји.
Тада би наш
аморални аристократ
постајао Аполон.

Али... јер, увек има
барем једно "али",
десило се, авај, нешто
апсолутно атипично
и аутентично кад је
аристократ алалио
своју алеву амајлију...
Да л' је у питању
аутосугестија или
некаква андара-мандара,
тек њему воља
на арсенал, асортиман,
па и атрибуте за акције
код Анђелија, Амелија
и Анастазија
апсолутно атерираше,
као да се амортизоваше,
па од афишираног ашикџије
са асортиманом,
постаде апстинент
и апстрактни академац,
ил' асептични апотекар,
као да је под анестезијом
и све му у аорист очас оде.
Чак се и наведене архидаме
почеше да аче над нашим,
сад већ скроз апатичним аристократом
и да из афекта шире афере
о ашик му апаратури...

Зато пак антиквар
ненадано крену
у авантуре,
уређење
и амортизацију
ашик-амбијента...

Амора од алевог ахата
чувао је као алем...

22. мај 2010.

Лексичка појашњења:
алев – црвен; афиширан – оглашен, на гласу; ашикџија – бећар, мангуп; ашаријаст – немиран; ангро – ђутуре, на велико; алатаст ат – риђ коњ; ачити се – ругати се; алем - дијамант.

 

 

...НИ НАЛИК МУ...

 

Читав осветлих

свет с ово моје срца -

Њега да нађем.

 

Облак не видех

црн, гром што небом пуца -

би већ да пођем...

 

Мис'о у огањ

бацих, душу подјарих,

све светлу за лек.

 

Тад стихну бубањ,

јер, и њега запалих –

трошећ' већма век.

 

А кад спаде жар,

у пеп'о ми се живот,

дах и век створи,

 

Истока ме Цар,

тај Заветни ми Кивот,

сјајем покори.

 

25. август 2010.

 



http://cms.novapoetika.webnode.com