Stela Manasijević

Stela Manasijević je rođena  16. maja 1973. u Brilu u Nemačkoj.

Diplomirala  književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1997.godine. Objavila je zbirku pesama "Piskaranja na balkonu" (Brankovo kolo, 2007).Drugu zbirku pesama „Pod maskom“ je objavila 2009. takodje u Brankovom kolu i za nju dobila nagradu Stražilovo.

Pojavljuje se kao pisac iz dijaspore na promotivnom štandu Ministarstva za dijasporu na sajmu knjiga u Beogradu i redovan je učesnik manifestacije Brankovog kola.

Pesme i kratke priče objavljivala je u časopisima "Polja"  "Krovovi"  „Književne novine“ i „Politika“   kao i na sajtu „Metafora“.

Od 1998. živi i piše u Grčkoj.

 

 

                    Nepodobna

 

                    Nemam prava da ista kažem

                    Nemam prava ni da sudim.

                    Moje mišljenje treba pobiti

                    I treba me ismejati

                    I poniziti

                    Treba me se stideti

                    I javno me se kloniti.

                    Kad se o meni priča

                    Treba kucnuti u drvo

                    I palcem pomaziti

                    čen belog luka

                    treba popljunuti tri puta

                  

                    Ja sam na  crnoj listi

                    (ali me se toliko gade

                     da  me i ne traže)

                     jer sam otišla

                     jer sam ostavila iza

                     jer sam podvila rep

                     jer sam zbrisala

                     i kako me samo nije sramota!

 

                     I niko mi nije kriv,

                     što sad nema mog mesta

                     što nisam potrebna

                     što je svima sve jedno

                     i nikog nije briga

                     što sam samo svratila

                     kao gost i nepodobna…

 

Bardovi pera

 

Šetkaju bradovi pera

na skupu poezije

u mnoštvu dama

što još uvek sveščice

krije u dokolenici -

- biraju najlepšu …

 

Žure da obećaju

da pomognu

da promovišu..

 

Žure da otkinu

još jedno parče

dok je još sveža

dok je još mlada

dok još veruje da je pesnikinja,

dok ne odustane

 

Žure da joj presude

u samačkom stanu

da je u slavu

srpskog stiha

tu na kauču sveznalcu

na licu mesta

na svoje milosrđe nataknu. 

 

                                              nisi ti kriv

 

                                              Nisi ti kriv

                                              što stojiš bez odela

                                              i puštaš da po tebi

                                              viljuškom šaram

                                              svoje besove

 

                                              nisi ti kriv

                                              što ti svakodnevno

                                              sipam so u cipele

                                              da peče

                                              ali da se vratiš

                                              pa da u nedogled

                                              vadimo

                                              mrvu po mrvu

 

                                              Nisi ti kriv

                                              Što imaš koštano uvo

                                              Pa moj glas

                                              Kad do njega dopre

                                              Čuje se plač

 

šteta

 

Ležim u mraku

Zablindirana na svojoj

strani kreveta

Slušam kako šuškaš

da me probudiš i otmeš

poljubac zalaku noć.

Stežem ujed u šakama

ležem zmije pod jastukom

Skupljam svoju pustinju

pod jorganom

ne shvataš

da mi je draže ne probuditi se

nego da  se još jednom setim

kako te ne volim

pružaš ruku i miluješ mi kosu

 

tužno je,

 

pomislim

dok prestajem da dišem….

 

 

Gusto jutro

 

 Leglo po Dunavu gusto jutro

 Viri iz vode korenje

 kao krive reumatične ruke

 Potopljene u lavor

 i tu u čudu ostale;

 

 Voda k’o staklo-gledano iskosa

 Sitno žutilo teče-gledano iz nutra

 Mirno stojim-gledano sa strane

 A u krvi mi se uskomešao mulj

 I blato mi se sliva niz oči

 dok iz vode vade

 doputovale iz Vukovara

 žicom vezane

 Beznoge čizme


 

Besna pesma

 

Šta imate da ponudite

nalickana gospodo

te se sa mnom gložite

a rado biste me pipnuli

u nekom mraku

i nekom ćošku..?

 

Hajde lepi moji

u skupom odelu

da se muški dohvatimo,

da jedni drugima

u zube pogledamo

pa da vidimo

ko je koga u mraku pipao,

a od čije to reči

crveni glupost

i beži k’o seoska frajla

poterana lavežom

u polumraku

na sokaku?

 

 

Nosam te nosam…

 

Nosam te nosam

K’o u torbi

Nosam te nosam

Ispod grudi zakačenog

Nosam te nosam

Do u nedgled

 

Nosam te nosam

U vene utkanog

Nosam te nosam

hvatam ti parčiće

da te skupim

Nosam te nosam

dok se gordiš

kako sve možeš sam

veličina muška

stenje i kamenje

ispred mene

ko’ nespretno dete trčkaraš…

 

 

Paranoična pesma

 

Slušam kako tapkaju,

Kreću da mi pomognu

 

nasrtljivci

nametljivci

presretači

bogopsovači

pomagači

proroci

uroci

kicoši

džabačebaroši

skorojevići

lezilebovići

masoni

poltroni

glupsoni

moroni

 

Da mi se malo kružno približe

Da im moja koža zamiriše

Pa da me spasu od

 

nasrtljivaca

nametljivaca

presretača

bogopsovača

pomagača

proroka

uroka

kicoša

džabalebaroša

 

skorojevića

lezilebovića

masona

poltrona

glupsona

I naravno,

morona…

 

 

Začarani krug

 

U začaranom krugu

Sedimo

Blenemo jedno u drugo

I ništa

 

Odavno bismo otišli

bili negde drugde

bili neko drugi

No samo sedimo

Blenemo jedno u drugo

I ništa

 

Čarobno bačeni

              zakovani

              zalepljeni

              zavareni

              zakucani

u krugu ostajemo začarani

blenemo jedno u drugo

i ništa


 

znamo

 

Znamo šta će biti

I opet srljamo jedno u drugo

Da se slomimo

Da se iskrljamo

Da se sažvaćemo pa pljunemo

Da se prenerazimo glupošću

krivonogog osećaja

što se dao u suludi beg

sa našeg tužnog prostora

Jer ništa više

Nismo u stanju

Da uradimo zajedno,

Da sačinimo kako treba…

 

 

tvrdim

 

Tvrdim

da ima poezije u ribljoj glavi

Zalepljenoj za najlon kesu

I nošenoj

dok joj se oko mutno ocrtava

i kao pandorina kutija

ne može više da se zatvori.

Tvrdim

da ako se na muzinu kost ubodeš

da onda

i ukutije i Pandore i oči u kesama

da sve to riblje hvataš

i u vakumu

pišeš plućima

i tvrdim

da nisi pitan ni biran

već kao gore pomenuta riba

postojiš kako jedino možeš

i tu gde ti je dato.

 

 

Ko može da shvati

 

Našu vezu može da shvati

Samo neko

ko je

tupim makazicama sekao zanoktice

šetao ceo dan u tesnim cipelama

Vozio se u tramvaju

ispod dlakavog pazuha

Bio obrisan sa liste gostiju

a to saznao tek na vratima;

Našu vezu može da shvati

Svaki

Alkoholičar

Manijakalni depresivac

Opsesivni kompulzivac

Kreten

Svako ko je voleo bez reda

U haosu

do kraja.

(još Stelinih radova) 



http://cms.novapoetika.webnode.com