Vera Cvetanović- Srbija

Вера Цветановић живи и ради у Бабушници као професор српског језика и књижевности у Основној школи '' Деспот Стефан Лазаревић''.

            Бави се уређивачком и новинарском делатношћу ( Лужничке

новине, Радио Бабушница ), лектуром и уређивањем књига; покре-

тач је и главни и одговорни уредник школског листа '' Ђачке искре''

у својој школи; од 2003. године , такође при школи, организује

'' Малу песничку школу '', из које су изнедрена три зборника дечјих

литерарних остварења - Разбокорени свет, На крилима радости, Овако се сунце рађа.

Пише песме за децу и одрасле, хаику, приче, драме, есеје. Сарадник је више листова, заступљена у многим часописима, зборницима, антологијама. Носилац је бројних награда и признања.

Песме су јој превођене на бигарски и француски језик.

            Недавно је издала своју једанаесту збирку песама под називом Магија непокореног пламена, након збирки Немирне витице бршљана, С оне стране душе, Огледало запрепашћења, Стварности магновења, Теодора, У загрљају смарагда, Сунце у очима, У ладовини погледа, Бројаница од латица, Крилате руке детињства. Дванаеста збирка песама под називонм ''Мелодија облака'' награда је Културног центра Ивањица на конкурсу за најлепшу љубавну песму.

Члан је Удружења књижевника Србије.

 

 

У МУДРОСТИ ТИШИНЕ

           

            Од мрака до сиве измаглице

            неизвесност претварам у мирну реку

            Безгласја словесности

      све више

                                    Омамљеност благог неизмерја

                                    ко васкресења узнесена

                                    у озареном сјају замирише

 

Чак и лицимерне маске

            желе да их успава

            спонтана игра месеца

            у овом несталном

варљивом свету

                                             Да ли их то

            мање худим чини

 

            Не желим да моја

            Вера у боље сутра

            одрасте и остари

            Зато пуштам све немире

            и зебње да ме у очи право гледају

 

            И када ми крв прокључа

            и срце јаче закуца

            полако изађу ван

 

 

БОЖЈИ ПРСТ

 

Макрокосмос

тајна ли је

микрокосмоса

 

Глагољивим јеванђељима

                        Божански прст

са земаљским

спаја ли се

у смисао и наду

 

Као што Микеланђело

споји Адамов и Божји

 

Обневидело сунце

у празнини сумње

уобличава питање

 

Стреми ли човек Богу

као Бог човеку

 

 

МЕЛОДИЈА НЕИЗРЕЦИВОГ    

 

                        Презрелог и вилинског

                        у овим зеленим просторима

                        Пирују очи

                        Буја и врије

                        у нијансама без мере

                        Полако

                        На крилима своје вере

                        У Ератовим смарагдима                      

                       

                        Одавно сам

                        ушла у ове мистичне сфере

                        Боравим тихо у њима

                        Чини се

Познајем овај предео

                        са Богомољом у себи

                        и сен ходочасничку

                        међу јаворима             

 

          Престајем да се сећам

            Не оклевам

            Кап по кап испијам споро

            Мелодија неизрецивог

          Ваздухом тихо пулсира

 

Овде сам од почетка

    и на крају

Зеленим сјајем

У предвечерје скоро

 

 

            МАГИЈА ПЛАМЕНА

                                   

                                    Магија пламена                                   

 

у трајању

у безгласју опсена

у тајни буђењa

у заводљивом зову

                                    невидљивих сирена

 

                                    Узлети 

                                    и сазревања

                                    Надживљавање

                                    немоћи и безнађа

ефемерности мириса

                                    и боја земаљских

 

                                    Магија пламена

                       

                                    у вазнесењу

                                    у надсуштаственом ходу

                                    у молитви са длана

                                    у посутој нади

                                    љубљеноме своме роду

 

                                    Магија  пламена

 

                                    у смирењу

                                    у појању омамљеном

                                    у одбрани појила душе

                                    у повратку брзозорном

                                    свом огњишту усамљеном

 

 

ИКОНА

 

                                    Златно сећање

из ње извире

                                    Ватрено око трепти

                                    од погледа што памти

                                    Заборав у јари прошлости

 

                                    Кротке опомене

у уљу и злату

                                    пуне постојања

                                    у повезаном складу

                                   

                                    Спаситељица честнаја

                                    Напуклу душу исцељује

 

                                    Враћа изгубљену снагу

                                                                Обнавља наду         

 

                                                            

ЗНАК СПАСЕЊА

 

                                    С времена на време

                                    Мрачну маглину

                                    Одбљесци муња обеле

 

                                    И оснажена душа

                                    Светлост у тами види

                                   

                                    Истинску светлост

                                                                     Знак спасења

 

                                    Из усамљености излази

                                    Из привременог притвора

                                    Ослепљена анђелом палим

                                    Као Фауст бригом

 

                                    Унутрашња блистава светлост

                                    Наговештава светло

  свевремено

                                    У имагинарној реторти

                                    Оплемењено

 

                                    Стваралачким погледом била

                                    Везивним ткивом

                                                            Постојаности трајне

 

                                    У исконској борби истрајној

                                    Налази свој сањани пут

                                   

БЕЗНАЂЕ

 

                                    Одвикнут од светла

                                                                          ћути

                                    У њему ништа сем ноћи

                       

                                    Паук у мрежи судбину

                                                                        кроји

 

                                    Мирис пелина

                                    крај узглавља му

                                                                    ниче

 

                                    Сета и туга

                                    Ко у Шопеновим

                                    прелидама

 

                                    Рт добре наде више

не постоји

 

ЈЕДНОМ

 

                                    Једном

                                    Кад сунце сине

                                    И да ми руком

                                    Знак

 

                                    Подигнућу главу

                                    Ка гласномe зову

 

                                    Кад заори песма

                                    Птице повратнице

                                    Поћи ћу

                                    Пронаћи ћу

                                    Помпеју нову

 

                                    Где из камена

                                    Изничу руже свеже

                                    Где ћутање

                                    О животу збори

 

                                    Где су благословени

                                    И они што пате

                                    Где уста ветрова

                                    Громове зову

 

                                    Пoћи ћу

                                    Пронаћи ћу

                                    Помпеју нову

 



http://cms.novapoetika.webnode.com